Marković koji je predsednik Jedinstvene Srbije, zemljište sa kompletnom infrastrukturom odlučio da pokloni Rusima "da bi privukao investitore u Jagodinu i zaposlio sugrađane". Međutim, Zakon o uređenju prostora i izgradnji to izričito zabranjuje. "Ako je to tačno, ja ću taj zakon i ubuduće da kršim“, rekao je Palma.
"Pa, nisam im dao to zemljište da tamo pasu ovce, već da zaposlimo ljude i privučemo investitore. To je sada livada. Gradske vlasti iz Moskve odlučiće samostalno kome će to zemljište da ustupe. Slično je i sa Privrednom komorom. Oni imaju velikog uticaja na privrednike", odgovara Dragan Marković.
Zemljište koje Palma poklanja Moskvi i Privrednoj komori tog grada nalazi se u industrijskoj zoni, uz koridor 10. Ovo, međutim, nije prvi put da vlasti u Jagodini besplatno ustupaju placeve. Kako kaže Marković, jedan hektar je pre 20 dana već poklonjen grčkom gradu Hrisopuli, a uskoro bi trebalo da ima razgovore sa još nekim investitorima.
"Oni će ovde da zaposle 23 radnika po jednom hektaru. Na taj način otvorićemo vrata za dolazak brojnih privrednika", kaže Palma.
U Zakonu o uređenju prostora i izgradnji u članu 96 jasno stoji da se „otuđenje ili davanje u zakup građevinskog zemljište u javnoj svojini sprovodi javnim nadmetanjem ili prikupljanjem ponuda javnim oglasom po tržišnim uslovima“ i to onom ko da najvišu cenu. Zemljište se može dati i besplatno, ali samo uz prethodno odobrenje Vlade. To se obično čini kada se radi o dolasku strateškog investitora kakav je, na primer, „Fijat“.
"Nemam nikakvo odobrenje Vlade, a nisam ga ni tražio", kategoričan je on.
U Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja kažu da nema sumnje da Palma, poklanjanjem zemljišta, krši zakon.
"To nije prvi put u Srbiji da se zemljište poklanja. Odgovorni za to pravdaju se da im trebaju nova radna mesta ili da nema investitora. Ako je tako, to znači da je vrednost tog zemljišta nula. U tom slučaju moraju da ga stave na javnu licitaciju sa početnom cenom nula", kažu u Ministarstvu prostornog planiranja i dodaju da Vlada Srbije priprema uredbu koja će precizirati u kojim slučajevima će lokalne samouprave moći da poklanjaju zemljište ili da ga daju ispod cene. Međutim, i tada će njihove vlasti za to morati da traže vladino odobrenje.
Švedski proizvođač nameštaja Iakea obezbedila je zemljište za prodajne centre u Nišu i Čačku, a trenutno pregovara o kupovini zemljišta u okolini Beograda.
Vlada neće uvoditi nove poreze i neće se prezadužiti, već će se truditi da u naredne tri godine deficit budžeta svede na nulu, kaže premijer Mirko Cvetković.
Deficit budžeta Srbije u prvih deset meseci dostigao je 75,1 milijardu dinara, pošto su prihodi bili 525,5 milijardi dinara, a rashodi 600,6 milijardi dinara.
Aneks ugovora o formiranju kompanije Fijat automobili Srbija, i dinamici ulaganja u zajedničku kompaniju biće potpisan u utorak, 10. novembra, u Kragujevcu.
U Srbiji u proseku potrebno 500 dana da bi se sprovela jedna sudska izvršna odluka, pri čemu je stepen naplate u takvim izvršnim postupcima svega pet odsto.
NIS i Petrohemija potpisali su paket sporazuma o reprogramu dugova Petrohemije NIS-u, predvidđenih Protokolom o strateškoj saradnji, koji je ranije usaglašen.
Potrošnja na informaciono-tehnološke (IT) usluge u Srbiji prestaće da raste u ovoj godini i stagniraće u sledećoj godini, pokazuje istraživanjime kompanije IDC.
Iako je Srbija uspešno završila pregovore sa MMF-om, ono što zabrinjava guvernera Radovana Jelašića, ali i ekonomiste, je to što javni dug države prebrzo raste.
Srbija najverovatnije neće povlačiti preostali novac iz kreditnog stend baj aranžmana sa MMF-om od 2,9 milijardi evra, kaže ministar ekonomije Mlađan Dinkić.
Kosovska agencija za privatizaciju najavila je za 12. novembar početak privatizacije Ski-centra „Brezovica“. Srpske vlasti tvrde da je postupak nelegalan.
Kurs dinara u odnosu na evro pao je u poslednjih pet dana za više od jedan dinar, dostigavši juče 94,21 dinar, dok je današnji kurs već 94,42 dinara za evro.
Unika osiguranje Srbija u provoj polovini ove godine ostvarilo je premiju od 1,3 milijarde dinara, što je 29,3 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Budžet za 2010. će imati prihode od oko 655 milijardi dinara, rashode od oko 760 milijardi, pri čemu će deficit budžeta iznositi oko 105 milijardi dinara.
Intervju
09. novembar 2009.
| Izvor: Ekonometar Krediti privredi i dalje “na kašičicu“ Treba stvarati uslove za ulazak većeg broja manjih grinfild ulaganja, za neku vrstu nove reindustrijalizacije zemlje i
...
Dalje
pretraži po celom b92.net
Treba stvarati uslove za ulazak većeg broja manjih grinfild ulaganja, za neku vrstu nove reindustrijalizacije zemlje i
...
