Beograd --
Suficit Srbije u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u prvih devet meseci ove godine bio je 483,2 miliona dolara.
Kako je objavila Privredna komora Srbije, stopa pokrivenosti uvoza izvozom bila je 153,5 odsto. Ukoliko se nastavi sa započetim trendom u razmeni do kraja godine, realno je očekivati izvoz od dve milijarde dolara, uvoz od 1,3 milijarde i suficit od oko 700 miliona dolara.
Bilans razmene poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije s inostranstvom u prvih devet meseci pokazuje da je ostvaren izvoz od 1,4 milijarde, što predstavlja pad od četiri odsto u odnosu na rezultate iz istog perioda 2008. godine, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu od 23,2 odsto.
Istovremeno, vrednost uvoza u visini od 903,2 miliona dolara je za 16,2 odsto manja od ostvarenog u istom periodu prošle godine, sa učešćem u ukupnom robnom uvozu od 8,1 odsto.
Povoljni rezultati poljoprivrede Srbije u spoljnotrgovinskoj razmeni, ostvareni su zahvaljujući pogodnostima koje ona ima u preferencijalnom statusu na tržištu EU, zatim ostvarenoj liberalizaciji u razmeni sa zemljama CEFTA i konjunkturi, koja se i dalje održava na svetskom tržištu, kaže saradnik istraživač u Centru za naučno- istraživački rad PKS Vojislav Stanković.
Najvažniji poljoprivredni proizvodi u izvozu u prvih devet meseci bili su žuti kukuruz sa oko milion tona u vrednosti od 171,8 miliona dolara, rafinirani šećer od šećerne repe sa 120.546 tona i u vrednosti od 89,9 miliona dolara, malina "Rolend", zamrznuta, bez dodatka šećera sa 21.919 tona i u vrednosti od 88,4 miliona dolara, pivo dobijeno od slada u bocama sa 66.455 tona i u vrednosti od 44 miliona dolara.
Na uvoznoj strani, medju agrarnim proizvodima, dominira tradicionalno grupa ''nekonkurentnih'' proizvoda - sirova kafa sa uvozom od 23.073 tona i u vrednosti od 49,8 miliona dolara i sveže banane sa 34.656 tona i u vrednosti od 28,3 miliona dolara.
Najavljeno preispitavenje uslova za beneficirani radni staž neće uticati na one koji su već stekli to pravo, kažu u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Ministarstvo ekonomije je dostavilo Hemijskoj industriji Župa rešenje kojim joj se odobrava kredit od oko 120 miliona dinara za pokretanje proizvodnje.
Dinar će u ponedeljak, 9. novembra ojačati prema evru za 0,26 odsto i zvanični srednji kurs će biti 93,7306 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije.
Švedski proizvođač nameštaja Iakea obezbedila je zemljište za prodajne centre u Nišu i Čačku, a trenutno pregovara o kupovini zemljišta u okolini Beograda.
Vlada neće uvoditi nove poreze i neće se prezadužiti, već će se truditi da u naredne tri godine deficit budžeta svede na nulu, kaže premijer Mirko Cvetković.
Deficit budžeta Srbije u prvih deset meseci dostigao je 75,1 milijardu dinara, pošto su prihodi bili 525,5 milijardi dinara, a rashodi 600,6 milijardi dinara.
Aneks ugovora o formiranju kompanije Fijat automobili Srbija, i dinamici ulaganja u zajedničku kompaniju biće potpisan u utorak, 10. novembra, u Kragujevcu.
U Srbiji u proseku potrebno 500 dana da bi se sprovela jedna sudska izvršna odluka, pri čemu je stepen naplate u takvim izvršnim postupcima svega pet odsto.
NIS i Petrohemija potpisali su paket sporazuma o reprogramu dugova Petrohemije NIS-u, predvidđenih Protokolom o strateškoj saradnji, koji je ranije usaglašen.
Potrošnja na informaciono-tehnološke (IT) usluge u Srbiji prestaće da raste u ovoj godini i stagniraće u sledećoj godini, pokazuje istraživanjime kompanije IDC.
Iako je Srbija uspešno završila pregovore sa MMF-om, ono što zabrinjava guvernera Radovana Jelašića, ali i ekonomiste, je to što javni dug države prebrzo raste.
Srbija najverovatnije neće povlačiti preostali novac iz kreditnog stend baj aranžmana sa MMF-om od 2,9 milijardi evra, kaže ministar ekonomije Mlađan Dinkić.
Kosovska agencija za privatizaciju najavila je za 12. novembar početak privatizacije Ski-centra „Brezovica“. Srpske vlasti tvrde da je postupak nelegalan.
Intervju
09. novembar 2009.
| Izvor: Ekonometar Krediti privredi i dalje “na kašičicu“ Treba stvarati uslove za ulazak većeg broja manjih grinfild ulaganja, za neku vrstu nove reindustrijalizacije zemlje i
...
Dalje
pretraži po celom b92.net
Treba stvarati uslove za ulazak većeg broja manjih grinfild ulaganja, za neku vrstu nove reindustrijalizacije zemlje i
...
