Beograd --
Vlasnik placa na Vračaru vrednog dva miliona evra, ubuduće bi na tu nepokretnost mogao da plaća godišnji porez i do osam hiljada evra.
Ova novost u oporezivanju rezultat je ukidanja naknade za korišćenje građevinskog zemljišta i njene integracije u porez na imovinu, propisane novim Zakonom o planiranju i izgradnji. Oporezivanjem stvarne novonastale tržišne vrednosti građevinskog zemljišta, prihod će ići lokalnim samoupravama.
Promena se ipak neće dogoditi preko noći. Nebojša Janjić, pomoćnik ministra životne sredine i prostornog planiranja, kaže za Politiku da će postojati prelazni period od oko tri godine za uspostavljanje novog sistema naplate, a plaćanje poreza biće uvođeno postepeno.
„Najpre moramo da definišemo model na osnovu koga će Poreska uprava određivati stvarnu tržišnu vrednost građevinskog zemljišta i na osnovu toga realnu poresku osnovicu“, kaže Janjić.
Prema dosadašnjoj praksi, vlasnik kuće od 100 metara kvadratnih na luksuznoj lokaciji na Vračaru ne plaća porez na imovinu za zemljište. Ovaj namet se trenutno ubira samo za placeve veće od deset ari, a pomenuta kuća zauzima pet ari.
Njen vlasnik je, dakle, oslobođen poreza na zemljište i naknade za njegovo korišćenje, a kroz razne amortizacije na osnovu starosti objekata i broja članova domaćinstva plaća zanemarljiv porez na imovinu.
„Urbanističkim planom je na tom placu predviđena izgradnja šestospratnice. Država, međutim, nema instrument da natera vlasnika da stavi zemljište u promet, već se time spekuliše i objekat se prodaje za dva miliona evra. Ta suma se ne postiže na osnovu vrednosti kuće, već na osnovu placa. Vlasnik parcele u novosagrađenom objektu dobija 40 odsto prostora u novoj zgradi“, objasnio je Janjić.
To automatski dovodi do povećanja cene kvadratnog metra stana u tom objektu, jer u Beogradu zemljište učestvuje sa 30 do 40 odsto u ceni nekretnine.
Oporezivanjem stvarne novonastale tržišne vrednosti građevinskog zemljišta, prema rečima našeg sagovornika, biće uvećani prihodi lokalnih samouprava, jer će se novac od tog nameta slivati u njihove kase. Osim toga, ovakav porez na imovinu treba da stimuliše vlasnike zemljišta da parcele privedu nameni, a ne da ih drže van tržišta.
Najavljeno preispitavenje uslova za beneficirani radni staž neće uticati na one koji su već stekli to pravo, kažu u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Ministarstvo ekonomije je dostavilo Hemijskoj industriji Župa rešenje kojim joj se odobrava kredit od oko 120 miliona dinara za pokretanje proizvodnje.
Dinar će u ponedeljak, 9. novembra ojačati prema evru za 0,26 odsto i zvanični srednji kurs će biti 93,7306 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije.
Švedski proizvođač nameštaja Iakea obezbedila je zemljište za prodajne centre u Nišu i Čačku, a trenutno pregovara o kupovini zemljišta u okolini Beograda.
Vlada neće uvoditi nove poreze i neće se prezadužiti, već će se truditi da u naredne tri godine deficit budžeta svede na nulu, kaže premijer Mirko Cvetković.
Deficit budžeta Srbije u prvih deset meseci dostigao je 75,1 milijardu dinara, pošto su prihodi bili 525,5 milijardi dinara, a rashodi 600,6 milijardi dinara.
Aneks ugovora o formiranju kompanije Fijat automobili Srbija, i dinamici ulaganja u zajedničku kompaniju biće potpisan u utorak, 10. novembra, u Kragujevcu.
U Srbiji u proseku potrebno 500 dana da bi se sprovela jedna sudska izvršna odluka, pri čemu je stepen naplate u takvim izvršnim postupcima svega pet odsto.
NIS i Petrohemija potpisali su paket sporazuma o reprogramu dugova Petrohemije NIS-u, predvidđenih Protokolom o strateškoj saradnji, koji je ranije usaglašen.
Potrošnja na informaciono-tehnološke (IT) usluge u Srbiji prestaće da raste u ovoj godini i stagniraće u sledećoj godini, pokazuje istraživanjime kompanije IDC.
Iako je Srbija uspešno završila pregovore sa MMF-om, ono što zabrinjava guvernera Radovana Jelašića, ali i ekonomiste, je to što javni dug države prebrzo raste.
Srbija najverovatnije neće povlačiti preostali novac iz kreditnog stend baj aranžmana sa MMF-om od 2,9 milijardi evra, kaže ministar ekonomije Mlađan Dinkić.
Kosovska agencija za privatizaciju najavila je za 12. novembar početak privatizacije Ski-centra „Brezovica“. Srpske vlasti tvrde da je postupak nelegalan.
Intervju
09. novembar 2009.
| Izvor: Ekonometar Krediti privredi i dalje “na kašičicu“ Treba stvarati uslove za ulazak većeg broja manjih grinfild ulaganja, za neku vrstu nove reindustrijalizacije zemlje i
...
Dalje
pretraži po celom b92.net
Treba stvarati uslove za ulazak većeg broja manjih grinfild ulaganja, za neku vrstu nove reindustrijalizacije zemlje i
...
