Srpski biznismeni smatraju da pre bilo kakve odluke treba napraviti analizu opravdanosti ulaganja, s obzirom na tehnološko stanje luke i železničke infrastrukture.
Vlasnicima najvećih domaćih izvoznih firmi je ostavljeno do sledeće nedelje da razmisle i izjasne se da li imaju interes za ovu investiciju, a u međuvremenu trebalo bi napraviti i analizu opravdanosti ove investicije.
Jedan od privrednika koji je prisustvovao sastanku kaže da je najviše diskutovano o stanju infrastrukture. Da bi se uopšte upustili u kupovinu Luke Bar, privrednici smatraju da treba najpre sagledati koliko je potrebno uložiti novca u rekonstrukciju železnice.
Zna se da je pruga Beograd–Bar u lošem stanju ne samo u crnogorskom delu, nego mnogo više na trasi kroz Srbiju, gde brzina na mnogim deonicama ne može da pređe prosečnih 30 kilometara na sat. Uz to su i ograničene mogućnosti kontejnerskog transporta, budući da su, kako se čulo na tom sastanku, tuneli niski i zahtevaju detaljne prepravke.
Tender za prodaju 54,05 odsto akcija barske kompanije „Kontejnerski terminal i generalni tereti“ i dodelu koncesije na 30 godina, sa obavezom ulaganja, kao i tenderi za prodaju dva preduzeća u njenom vlasništvu, koje je nedavno raspisala crnogorska vlada, biće otvoreni do 1. februara naredne godine. Pravo učešća, uz otkup tenderske dokumentacije, koja košta 20.000 evra, imaju kompanije sa godišnjim prihodom od najmanje 250 miliona evra, koje su tokom pet proteklih godina, godišnje pretovarale najmanje dva miliona tona generalnog tereta.
Nužno je takođe precizirati za koliko vremena će biti sagrađen autoput od Beograda ka Crnoj Gori i koliko para treba uložiti u zamenu opreme i tehnologije u Luci Bar i povećanje njene dubine.
Što se same Luke tiče, poznato je da ona ima kapacitet za prihvatanje osam miliona tona robe godišnje, ali kako se u razvoj infrastrukture godinama nije ulagalo, sadašnje mogućnosti ne prelaze 2,5 miliona tona. Osim toga dodatni novac je potreban za produbljivanje plitkog lučkog gaza, zbog čega sada u Bar ne mogu da pristanu veliki prekookeanski teretni brodovi.
Zato za sada izgleda da bi Srbija zapravo kupila lokaciju na kojoj treba izgraditi ozbiljnu luku, a ne sadašnje preduzeće.
Uzimajući u obzir sve te okolnosti, studija opravdanosti bi trebalo da pokaže imaju li srpski privrednici razloga za investiranje u crnogorsko teretno pristanište. Mada, moglo se čuti na ovom skupu, partneri i banke iz Italije ozbiljno su zainteresovani za strateško partnerstvo jer im je Luka u Baru najbolja veza sa Rumunijom i Rusijom, kao bitnim spoljnotrgovinskim partnerom.
Najavljeno preispitavenje uslova za beneficirani radni staž neće uticati na one koji su već stekli to pravo, kažu u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Ministarstvo ekonomije je dostavilo Hemijskoj industriji Župa rešenje kojim joj se odobrava kredit od oko 120 miliona dinara za pokretanje proizvodnje.
Dinar će u ponedeljak, 9. novembra ojačati prema evru za 0,26 odsto i zvanični srednji kurs će biti 93,7306 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije.
Švedski proizvođač nameštaja Iakea obezbedila je zemljište za prodajne centre u Nišu i Čačku, a trenutno pregovara o kupovini zemljišta u okolini Beograda.
Vlada neće uvoditi nove poreze i neće se prezadužiti, već će se truditi da u naredne tri godine deficit budžeta svede na nulu, kaže premijer Mirko Cvetković.
Deficit budžeta Srbije u prvih deset meseci dostigao je 75,1 milijardu dinara, pošto su prihodi bili 525,5 milijardi dinara, a rashodi 600,6 milijardi dinara.
Aneks ugovora o formiranju kompanije Fijat automobili Srbija, i dinamici ulaganja u zajedničku kompaniju biće potpisan u utorak, 10. novembra, u Kragujevcu.
U Srbiji u proseku potrebno 500 dana da bi se sprovela jedna sudska izvršna odluka, pri čemu je stepen naplate u takvim izvršnim postupcima svega pet odsto.
NIS i Petrohemija potpisali su paket sporazuma o reprogramu dugova Petrohemije NIS-u, predvidđenih Protokolom o strateškoj saradnji, koji je ranije usaglašen.
Potrošnja na informaciono-tehnološke (IT) usluge u Srbiji prestaće da raste u ovoj godini i stagniraće u sledećoj godini, pokazuje istraživanjime kompanije IDC.
Iako je Srbija uspešno završila pregovore sa MMF-om, ono što zabrinjava guvernera Radovana Jelašića, ali i ekonomiste, je to što javni dug države prebrzo raste.
Srbija najverovatnije neće povlačiti preostali novac iz kreditnog stend baj aranžmana sa MMF-om od 2,9 milijardi evra, kaže ministar ekonomije Mlađan Dinkić.
Kosovska agencija za privatizaciju najavila je za 12. novembar početak privatizacije Ski-centra „Brezovica“. Srpske vlasti tvrde da je postupak nelegalan.
Intervju
09. novembar 2009.
| Izvor: Ekonometar Krediti privredi i dalje “na kašičicu“ Treba stvarati uslove za ulazak većeg broja manjih grinfild ulaganja, za neku vrstu nove reindustrijalizacije zemlje i
...
Dalje
pretraži po celom b92.net
Treba stvarati uslove za ulazak većeg broja manjih grinfild ulaganja, za neku vrstu nove reindustrijalizacije zemlje i
...
