Mihailova: Za viši standard građana - 3 očekivanja od vlade

Za nama je godina u kojoj je srpska privreda ostvarila rast od 4,4 odsto BDP-a, a nezaposlenost je rekordno smanjena. Ukinuto je privremeno smanjenje penzija, plate u javnom sektoru i minimalac su sa prvim danom januara porasli. Ipak, da bi životni standard bio viši, privreda jača a poslovna klima konkurentna potrebno je uraditi još mnogo toga. O tome smo razgovarali sa Janom Mihailovom, predsednicom Saveta stranih investicija

Izvor: B92
Podeli
Foto: FIC
Foto: FIC

- FIC je nedavno predstavio Belu knjigu za 2018. godinu i tada je ocenjeno da je Srbija ostvarila stabilan i umeren napredak u reformama, što nije dovoljno za održivu i konkurentnu poslovnu klimu, jaku privredu i visok životni standard? Šta bi trebalo uraditi da bi taj napredak bio mnogo brži?

Kada smo konstatovali da Srbija nastavlja stabilan ali umeren napredak u reformama imali smo u vidu da je to osiguralo stabilnost, ali nije dovoljno da se ostvari postavljen cilj - potpuno održiva i konkurentna poslovna klima, jaka privreda koja u potpunosti može da parira razvijenim tržištima i visok životni standard građana. Savet stranih investitora ima jasnu viziju šta je neohodno uraditi da bi se to ostvarilo i to je moguće sumirati kroz naše 3 ključne preporuke ili zapravo očekivanja od Vlade: ostvarenje održive fiskalne konsolidacije (strukturne reforme, posebno privatizacija i korporatizacija državnih preduzeća), unapređenje primene zakona, posebno u oblasti poreza (jačanje poreske adiministracije) i obezbeđenje veće transparentnosti u javnim konsultacijama sa fokusom na reforme u 8 prioritetnih oblasti: porezi, rad, digitalizacija i elektronsko poslovanje, nekretnine i izgradnja, inspekcije, bezbednost hrane i opšti pravni okvir, s akcentom na zakone o stečaju i deviznom poslovanju.

- Bela knjiga pokazuje da u čak 66 odsto oblasti napredak nije zabeležen a Vi ste rekli da se ne može reći ko je za to odgovoran. Koje su oblasti u tom smislu najkritičnije i kako to izmeniti ako ne znamo čak ni ko je odgovoran?

Dozvolite mi da pojasnim šta je bila moja poruka tim povodom. Savet je u januaru 2017. godine osnovao zajedničku Radnu grupu sa Vladom Srbije sa ciljem da se unapredi sprovođenje preporuka iz „Bele knjige“ Saveta i ostvari 50% napretka godišnje, umesto prethodnog proseka od 35-45%. U protekloj godini Radna grupa nije bila u funkciji tako da su izostali očekivani rezultati, jer FIC indeks pokazuje da su 4 oblasti u kojima je ostvaren najveći napredak iste kao i prošle godine. Nakon sastanka sa Vladom na kojem je nedostatak napretka Radne grupe razmatran, dogovoreno je međusobno da reaktiviramo Radnu grupu i da ovaj put uložimo resurse i energiju u postizanje boljih rezultata u 2019. godini. Pošto je u pitanju zajednički poduhvat, i Savet i Vlada imaju ključne uloge u uspehu ove Radne grupe tako da je odgovornost podeljena. Pomaka ima jer smo već održali ekspertske sastanke podgrupa i očekujemo u januaru prvi zvanični sastanak ove Radne grupe.

Trenutna situacija u kojoj u praksi imamo lizing zaposlenih, ali bez regulacije, stvara nesigurnost i protivna je interesima sve tri uključene strane (zaposlenog, agencije i kompanije), pošto prava i obaveze nisu jasno definisani. U tom pogledu, Savet ima tri glavna očekivanja: Zakonom bi trebalo da se navedu sva važna pitanja, uključujući odnos između sve tri strane, bezbednost i zdravlje na radu, itd. Zakon bi trebalo jasno da razlikuje koncept lizinga zaposlenih i radnog odnosa i da obezbedi da odnos između radnika i korisničke kompanije ne dovede do stvaranja radnog odnosa. Potrebno je da rad i licenciranje agencija, uključujući takse za licence budu regulisane zakonom, a ne podzakonskim aktima, kako bi se obezbedila pravna sigurnost, kaže Mihailova.

- Šta su najveći izazovi za privredu Srbije sledeće godine i u nekom narednom periodu, šta je stav FIC-a?

U periodu tranzicije, imate puno izazova i to je uobičajeno. Jedan od ključnih izazova je vezan za to da mere fiskalne konsolidacije koje je Vlada usvojila a koje su obezbedile trenutno smanjenje budžetskog deficita osiguraju brži ekonomski rast, što je moguće samo kroz održivu fiskalnu konsolidaciju. Fiskalna konsolidacija može da se učini održivom ukoliko se izvrše dubinske strukturne reforme. Ovde posebno ističemo završetak procesa privatizacije i korporatizaciju javnih preduzeća, kao i reformu javne uprave. Takođe, potrebno je unaprediti efikasnost javnog sektora: obezbediti dosledno sprovođenje politike javnih nabavki i bolju raspodelu i iskorišćenost budžetskih resursa. Osim toga, radi održanja makroekonomske stabilnosti, potrebna je reforma penzionog, zdravstvenog i obrazovnog sistema.

- Nedavno ste održali Skupštinu FIC-a, šta biste istakli kao ključne aktivnosti i rezultate u prethodnoj godini a šta su očekivanja za narednu godinu?

Ovo je bila važna godina za Savet, koja je donela tri značajne novine: 1) formiranje novog Odbora za farmaceutsku industriju, kao odgovor na potrebe ove industrije 2) unapređenje brzine i efikasnosti komunikacija u okviru Saveta, uključujući i lansiranje FIC LinkedIn naloga da se iskoristi prednost ove mreže i aktivnije promoviše rad Saveta eksternoj zajednici i 3) sa ciljem da uhvatimo korak sa erom digitalizacije, ali i da pokažemo odgovornost prema životnoj sredini, rešili smo da ne štampamo publikaciju „Bela knjiga“ koja je dostupna za besplatno preuzimanje na internet stranici Saveta (www.fic.org.rs). Pored svojih najpoznatijih projekata: Bele knjige, „Dijaloga za promene“ i godišnje posete Briselu, bili smo veoma aktivni tokom 2018. godine, što je ilustrovano sledećim brojkama – Savet je pokrenuo 45 regulatornih inicijativa, aktivno učestvovao u 14 radnih grupa i održao više od 200 sastanaka sa predstavnicima Vlade i drugim akterima. Kao inkluzivna organizacija, Savet je nastavio blisko sadejstvo sa članicama kroz više od 40 sastanka odbora i više od 80 pojedinačnih sastanaka. Tokom godine, Savet je imao oko 600 medijskih objava, transparentno izveštavajući o svojim preporukama i stavovima. Verujemo da smo stvorili čvrstu osnovu za budući rast. A očekivanja smo već preneli a mogu se sublimirati u jedno ključno: Savet će nastaviti da zagovara ubrzanje reformi i pristupnih pregovora Srbije kako bi se sustigao nivo ekonomskog razvoja u EU.

- U javnosti se često ističe da udruženja poput FIC-a imaju veliki uticaj na naše zakonodavstvo. Kao primer se spominje usvajanje Zakona o agencijskom zapošljavanju iako FIC nije zvanično socijalni partner. Kako Vi to komentarišete i šta su Vaši ključni predlozi s tim u vezi?

Ne samo ovaj Zakon već čitavo radno pravno zakonodavstvo je od velikog značaja za sve učesnike na tržištu. Bitno je razumeti širi kontekst kako biste stvorili celovitu sliku i mogli da donesete zaključke. Strani investitori imaju višestruko pozitivnu ulogu u Srbiji, jer donose nove investicije i zapošljavanje, (preko 33 milijardi evra investicija i više od 100.000 radnih mesta), uvode moderne tehnologije i olakšavaju inovacije, promovišu etičko poslovno ponašanje i posluju u skladu sa načelima odgovornog korporativnog upravljanja, angažuju lokalna mala i srednja preduzeća u njihovim lancima i integrišu ih u globalno tržište, ulažu ne samo u objekte već i u zaposlene, spadaju među najbolje poslodavce, koji nude izvanredne mogućnosti zapošljavanja i uslove za zaposlene.

Kompanije članice Saveta na pozitivan način utiču na poslovnu klimu u Srbiji, ne samo stvarajući prilike za zaposlenje i visoke standarde poslovanja već kroz platformu u okviru Saveta pružaju povratne informacije različitim zainteresovanim stranama na temu tržišnog okruženja, izmena zakona, razmenu gledišta i iskustva. Dajemo svoj doprinos kroz analizu svih značajnih zakona i definisanje konkretnih preporuka za njihovo unapređenje, bazirano na znanju i iskustvu naših članica. Dakle, na nama je da dajemo predloge a Vlada potom odlučuje šta će usvojiti a šta ne. Koliki je naš uticaj na zakonodavstvo je uvek pitanje nečijeg utiska koji može biti različit i u neskladu sa realnošću. Zakon o agencijskom zapošljavanju je za naše članice veoma značajan i godinama smo se zalagali za njegovo usvajanje. u skladu sa najboljim praksama u EU i u skladu sa Konvencijom UN koju je Srbija potpisala.

- Kako bi se ubrzalo sprovođenje preporuka u januaru 2017. formirana je i radna grupa za Belu knjigu. Kako navode autori u ovogodišnjem izdanju Bele knjige, ona za sad nije dala očekivane rezultate. Takođe, ove godine je broj preporuka znatno smanjen, kako bi bio ostvaren bolji napredak. Kako Vi ocenjujete efekte ovih mera i da li bi još nešto moglo da se uradi kako bi se napredak ubrzao?

Radimo na tome da ubrzamo napredak u okvru osam prioriteta Saveta: porezi, radno pravo, inspekcije, bezbednost hrane, nekretnine, digitalizacija i elektronsko poslovanje, stečaj i devizno poslovanje. Nadamo se da ćemo iduće godine na jesen imati neke opipljive rezultate sa kojima ćemo biti zadovoljni.

Intervju

Kako je uspešna Srpkinja dovela SAD kompaniju: Zašto smo odabrali BG

Marija je uspešna žena iz Srbije, koja je izgradila neverovatnu karijeru u SAD-u. Radi u samom vrhu svetske IT kompanije - NCR. Imenovana je od Bele kuće za jednog od tri američka predstavnika biznis zajednice u Savetodavnom telu za biznis u Azijsko-pacifičkoj ekonomskoj saradnji, gde zastupa interese američkog poslovnog sektora i savetuje predsednika SAD-a za pitanja digitalne ekonomije, protoka podataka i svega što je povezano sa sektorom informacionih tehnologija. Za doprinos i dostignuća, Marija je nedavno dobila prestižnu Zlatnu Stevie nagradu za top-menadžerku godine u biznis kategoriji za kompanije sa preko 2.500 zaposlenih, za rezultate u oblasti kulture i brend identiteta kompanije NCR. Prenosimo intervju sa Marijom Živanović-Smit iz Nedeljnika.

Intervju petak 25.01. 15:34 Komentara: 9

Poreski tretman IT-a? Sve da se plati ili preko agencije 10x manje

Vest da je srpski start-ap Frame prodat američkoj kompaniji Nutanix snažno je odjeknula u Srbiji i svakako je bila vest godine za srpski IT. Šta se promenilo šest meseci kasnije, kako gleda na IT kadar u Srbiji, plate i poreski sistem, razgovarali smo sa osnivačem i prvim čovekom tog srpsko-američkog start-apa Nikolom Božinovićem.

Intervju ponedeljak 21.01. 11:44 Komentara: 130

Jačanje ženske pozicije

Programi ekonomskog osnaživanja obično se vezuju za žene na selu iako su potrebni i za obrazovane i zaposlene žene koje se često suočavaju sa stereotipima i preprekama tradicionalnog vaspitanja koje ženama nameće brigu o deci i kućne neplaćene poslove kao prioritet, što ih ograničava u napredovanju i postizanju jednakost

Intervju četvrtak 8.11. 11:43 Komentara: 2