Ledo ipak ne ide strancima? U 2. krugu kupovine našla se i kompanija dobro poznata u regionu

Preuzimanje Leda transakcija je koja će odgovoriti ima li u poslovnoj zajednici još ambicije za stvaranje regionalnih šampiona.

Izvor: novac.jutarnji.hr
Podeli
Foto: Depositphotos, ginasanders
Foto: Depositphotos, ginasanders

U nedelji u kojoj je Vlada u Hrvatskoj suspendovala ekonomsku aktivnost u nekoliko važnih ekonomskih sektora, te dovela u pitanje opstanak hiljada mikropreduzeća, ideja da se potez jedne velike kompanije proglasi ekonomskom vešću nedelje može se činiti kao provokacija.

Ipak, uz svesno prihvatanje tog rizika, Jutarnji list je upravo takvom vešću proglasio nezvaničnu informaciju da je Podravka ipak ušla u drugi krug konkursa za preuzimanje Leda.

Na taj način malo se smirilo nezadovoljstvo tamošnjih brojnih ekonomskih nacionalista razočaranih činjenicom da će još jedna - po svemu sudeći vrlo kvalitetna - domaća kompanija završiti u vlasništvu i pod kontrolom međunarodnog konglomerata.

Je li ta nada utemeljena ili ne, u ovom je trenutku teško reći. Iako je prodavac Fortenova grupa nominalno hrvatska kompanija, jasna komunikacija njenih vlasnika i top menadžmenta dosad je išla u smeru zaključka da će Ledo pripasti najizdašnijem ponuđaču, bez obzira na "nacionalnost". Hoće li to biti Podravka, saznaćemo relativno brzo, no možda i važnija od samog ishoda kod ove transakcije jeste činjenica da se kroz nju otvara važno pitanje o hrvatskoj ekonomskoj strategiji.

Naime, bez obzira na kritike, teško je hrvatskoj Vladi negirati veliki angažman - i organizacioni i finansijski - u pomoći kompanijama pogođenima krizom, naročito u sektoru mikro, malog i srednjeg preduzetništva. Taj angažman je opravdan, jer su firme te veličine upravo zbog svojih slabih kapaciteta najviše ugrožene pandemijskom krizom.

Ipak, suprotno opštem uverenju - a kako u svojoj knjizi "Veliko je lepo" uverljivo objašnjavaju američki ekonomisti Majkl Lind i Robert Atkinson - male i srednje kompanije nisu optimalni generator privrednog razvoja.

Analizom velike količine podataka Lind i Atkinson su na primeru SAD-a videli kako je uticaj velikih kompanija na boljitak društva superioran nad malim u doslovno svim važnim kategorijama. Velike kompanije isplaćuju veće plate, imaju višu produktivnost, implementiraju više standarde zaštite okoline, više ulažu u inovaciju, izvoze, a čak i u neto proračunu stvaraju više radnih mesta.

Tu poslednju tezu autori potkrepljuju tužnom statistikom o tome kako od 43 startap kompanije samo jedna deset godina nakon osnivanja ima više od jednog zaposlenog. A tad ih ima u proseku - devet.

Posmatrajući efekte ove krize i posledice koje će ona izazvati, nacionalna ekonomska strategija morala bi barem jednaku pažnju kao malim i srednjim kompanijama, posvetiti i onim velikim. A tu će, sad je poprilično vidljivo, što zbog problema izazvanim kovidom, što zbog drugih razloga tokom sledećih godina, krenuti pravi mali talas preuzimanja, restrukturiranja i vlasničkih transformacija.

Foto: Depositphotos, pressmaster
Foto: Depositphotos, pressmaster

Jedno od pitanja koje se stoga nameće jeste žele li se konsolidatorne uloge u tim procesima prepustiti međunarodnim igračima ili postoje ambicije stvaranja nacionalnih šampiona koji bi potom mogli krenuti u regionalni ili kontinentalni rast.

To, da bude jasno, nije pitanje na koje odgovor treba dati politika, nego ponajpre poslovna zajednica. Pre nekoliko nedelja jedan iskusni menadžer, inače šef proizvodno-prehrambene tvrtke, upitao je autora teksta Jutarnjeg lista misli li da se u dve godine u Hrvatskoj može stvoriti kompanija s deset milijardi kuna prihoda.

Na skepsu upitanog, u kratkim crtama mu je izložio scenario prema kom Podravka preuzima Ledo, izdanjem nove serije deonica uzima kapitalnu injekciju od domaćih penzionih fondova te onda kreće u pregovore o preuzimanju varaždinske Vindije - još jedna velike i kvalitetne hrvatske kompanije kojoj se u poslovnim kuloarima već dugo predviđa moguća promena vlasništva.

"Zamisli, u dve godine imaš domaću prehrambenu kompaniju od 10 milijardi prihoda", zaključuje pomalo trijumfalistički. Taj lakonski model, dakako, daleko je od ozbiljnog plana, a kamoli od njegove realizacije, no pogađa u srž.

Nebitno je, piše se u tekstu Jutarnjeg lista, hoće li Podravka uspeti da kupi Ledo, hoće li konsolidator u segmentu turizma biti Adris, među konditorima Pivac, u alkoholnim pićima Badel, a u logističkoj industriji PPD ili neko treći.

Temeljno pitanje je imaju li - nakon sloma Agrokora i korona-recesije, vlasnici i oni koji upravljaju (nisu uvek isti i nemaju uvek iste preferencije) najvećim hrvatskim kompanijama - ambicije, volje i snage krenuti u novi pokušaj gradnje regionalnih šampiona.

Urušavanje poslovnog carstva Ivice Todorića poprilično je zakinulo taj koncept, a preuzimanje uloge regionalnog konsolidatora za mnoge podrazumeva izlazak iz "zone komfora". Ipak, preuzeti rizik delovanja često donosi bogate nagrade, a bilo bi pogrešno verovati kako nedelovanje takođe ne nosi rizik - moguće pretvaranja usnulog lovca u lovinu.

Za hrvatske lovce nove prilike možda neće biti, kao ni za akceleraciju hrvatske ekonomije u celini, zaključuje u svom tekstu autor Jutarnjeg lista, Marko Bločina.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 54 idi na stranu