Bankari zadovoljno trljaju ruke: U Srbiji profitirali 70,5 milijardi dinara

Beograd -- Banke u Srbiji su u 2018. godini imale ukupnu dobit od 70,5 milijardi dinara, što je rekordna zarada posle svetske ekonomske krize.

Izvor: Beta
Podeli
Foto: Depositphotos, viz-arch, 10614976
Foto: Depositphotos, viz-arch, 10614976

To je rast od skoro 11 odsto u odnosu na prethodnu godinu, ali je njihova kreditna aktivnost bila manja za tri odsto, pokazuju podaci edicije "Finansije top" ekonomskog časopisa "Biznis i finansije".

Upečatljiv je i rast dobiti osiguravajućih društava koja je veća za trećinu, odnosno uvećana je sa 6,4 milijarde dinara na nešto više do devet milijardi dinara.

I finansijski lizing je, kako je navedeno u ediciji, prošle godine postigao tri puta bolji rezultat nego u 2017. ostvarivši dobit od 1,5 milijardi dinara, a brokersko-dilerska društva su imala dobit od skoro 10 milijardi dinara.

Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim i investicionim fondovima su takođe ostvarila dobit od 188 miliona dinara, odnosno 18 miliona dinara, ali je ona za 40 odsto manja ; u odnosu na 2017. godinu, dok su faktoring društva iz minusa u 2017. prešla u plus od 269 miliona dinara.

Ukupna aktiva banaka u Srbiji u prošloj godini iznosila je 3.774 milijarde dinara, što je rast od 12 odsto u odnosu na godinu ranije. Prvih deset banaka po veličini zauzima oko 78 odsto tržišta.

Banka Inteza je zadržala lidersku poziciju po tržišnom udelu kao i po profitu koji je iznosio 12,6 milijardi dinara, druga je Unikredit (UniCredit) banka sa profitom od 9,2 milijarde dinara, dok je Sosijete ženeral (Societe Generale) prvi put zauzela treću poziciju sa profitom od 8,2 milijarde dinara, navodi se u ediciji "Finansije top".

Sledi Komercijalna banka sa profitom od 8,1 milijarde dinara i Rajfajzen (Raffeisen) banka čiji je profit bio 6,6 milijardi dinara.

"Prvi put od 2015. godine domaći bankarski sektor je zabeležio rast neto prihoda od kamata, što je glavna poslovna aktivnost banka. To, međutim, nije uticalo na rast kreditne aktivnosti prema privredi jer je ona krajem 2018. godine bila za tri odsto manja nego u decembru 2017. godine", rekao je glavni broker u kompaniji Momentum Securities Nenad Gujaničić.

Kako je objasnio, taj višegodišnji nepovoljan trend nije samo posledica suzdržanosti banaka posle čiščenja bilansa od loših kredita već je ogledalo nepovoljne struktuire privrede u kojoj dominiraju subvencijama motivisani inostrani investitori koji se retko finansiraju kod domaćih banaka, dok s druge strene nedostaju ulaganja domaćeg "marginalizovanog" privatnog sektora.

"Ako se ovome dodaju veliki infrastrukturni projekti, najčešće finansirani ditrektno od zemalja glavnih izvođača, onda je jasno zašto je zacementirana kreditna aktivnost banaka", kazao je Gujaničić.

Dodao je da je pohvalno što su značajno smanjeni problematični krediti.

Srbija

strana 1 od 201 idi na stranu