Treba li Srbija da brine zbog korone na farmama krznašica? Zavod kaže - ne treba

Beograd -- Širom Evrope farme divljih životinja poput nerca prepoznate su kao potencijalna mesta mutacije i širenja koronavirusa, zbog čega su hiljade životinja ubijene.

Izvor: B92, T. Nikolić
Podeli
Foto: Depositphotos, mecan
Foto: Depositphotos, mecan

B92.net je istraživao da li je ovako nešto moguće u Srbiji.

Osvrnimo se, najpre, na istorijat uzgoja ovih životinja na našim prostorima.

Naime, farmski uzgoj nekih vrsta životinja skoro isključivo radi kože, odnosno krzna, u Srbiji je (kao i celoj bivšoj SFRJ) svoj "procvat" doživeo naročito osamdesetih godina prošlog veka. I uglavnom su gajene vrste kao što su nutrija, bizamski pacov (ondatra), nerc i činčila, a krzno je išlo uglavnom u domaću preradu i proizvodnju upotrebnih predmeta, a deo je išao u izvoz. Meso je korišćeno u industriji hrane za kućne ljubimce.

Nakon devedesetih, opstale su retke farme, većina je rasformirana, a preostale životinje su uglavnom puštene u slobodnu prirodu. Tako su danas nutrija i ondatra postali stalni članovi faune sisara Srbije, naselivši mnoge vodotoke: nutrija uglavnom severno od Save i Dunava, dok se ondatra može naći na širokom prostoru celokupne Srbije.

Društvenopolitički događaji devedesetih doveli su skoro do sloma ove proizvodnje i čitavog posla.

"Zavodu za zaštitu prirode Srbije je u periodu od 2006. do 2009. godine stiglo 13 zahteva za izvoz činčila (prvo sirovih koža na dalju preradu u Republiku Mađarsku, a kasnije i živih životinja). Zahteve su podnosile samo dve firme, sa teritorije AP Vojvodine. Nakon 2009. godine, Zavodu nisu stizali zahtevi ovakvog tipa. Kolege iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode iz Novog Sada su takođe potvrdile da već godinama ne primaju slične zahteve, te smatraju da su te farme (firme) prestale sa radom", navodi se u odgovorima Zavoda za zaštitu prirode Srbije koje su pripremili stručni saradnici Zavoda Vladan Bjedov, šef Odseka za zaštitu biodiverziteta, i herpetolog Rastko Ajtić.

Podsetimo, u Francuskoj je nedavno otkriven prvi slučaj zaraze koronavirusom u farmi vizona (nerca) u centralnom delu zemlje, saopštile su danas tamošnje vlasti, a i u Danskoj je početkom novembra naloženo da se cela populacija vizona ubije zbog rizika od mutacija koronavirusa.

Kako naš zakon uređuje ovo polje? Postoji li opasnost?

Foto: Depositphotos, Panubestphoto
Foto: Depositphotos, Panubestphoto

Evidentiranje i obilazak takvih farmi je u nadležnosti Republičke inspekcije za zaštitu životne sredine, obično nakon prijave građana ili zainteresovanih organizacija. U slučajevima sumnje na postojanje farmi ovakvog tipa, Inspekcija se obraća Zavodu radi prisustva stručnih lica Zavoda prilikom obilaska sumnjive lokacije i provere postojanja eventualno nedozvoljenih aktivnosti. Do sada, Zavod nije imao pozive Inspekcije za ovakve slučajeve.

Odredbama Zakona o dobrobiti životinja zabranjeno je "držanje, reprodukcija, uvoz, izvoz i lišavanje života životinje isključivo radi proizvodnje krzna i kože".

Kako su naveli naši sagovornici, Zavodu nije trenutno poznato za postojanje ni legalnih ni ilegalnih farmi.

Kažu da na osnovu prethodnog nisu u mogućnosti da daju precizne informacije o pojavama na teritoriji Srbije, a koje se dešavaju u nekim delovima Evrope - da se farme masovno rasfromiraju a životinje likvidiraju radi opasnosti od prenosa koronavirusa.

"Takođe, iz već prethodno predstavljenih informacija i dosadašnjeg iskustva, mišljenja smo da je opasnost ove vrste zanemarljivo mala", zaključuju Bjedov i Ajtić.

strana 1 od 181 idi na stranu