Pljačka veka: Gde je nestalo 3.000 milijardi $ KP SSSR-a?

Moskva -- Skoro trideset godina zlato Komunističke partije Sovjetskog saveza izaziva interesovanje javnosti.

Izvor: Sputnik
Podeli
Foto: Depositphotos, dusica69
Foto: Depositphotos, dusica69

Raspadom SSSR-a i promenom političkog sistema u Rusiji pali su i svi tabui. Od tada su otvoreno počela da se postavljaju pitanja: na šta se trošio novac koji se decenijama slivao u partijsku kasu i da li i danas postoje tajni fondovi, gde se čuva?

Dve stvari su pomogle da se stvori fama o nestalom zlatu Komunističke partije Sovjetskog saveza. Prvo, nakon neuspelog puča jednog krila KPSS 1991. godine policija je upala u trezor Centralne banke, gde je pronašla samo 240 tona zlata, što je bilo manje od rezervi jedne Venecuele. To je odmah izazvalo podozrenje u javnosti, navodi Sputnjik.

Druga stvar koja je još više pojačala te sumnje jeste serija ubistava visokih komunističkih činovnika. U narednih mesec dana trojica glavnih knjigovođa partije su izvršila samoubistvo na identičan način: bacili su se sa prozora zgrada u kojima su živeli. I to nije sve, prema istraživanju ruske televizije „Zvezda“, odmah nakon puča počela je serija samoubistava — u narednih nekoliko meseci život je sebi oduzelo 1.746 partijskih činovnika.

Koliko je teorija o nestalom zlatu bila popularna u društvu početkom devedesetih godina pokazuje i to da je ministar finansija Jegor Gajdar angažovao američku agenciju "Krol", koja se bavila traganjem za tajnim računima visokih svetskih lidera, da otkrije da li je zaista postojalo partijsko blago.

Mora se priznati, Komunistička partija Sovjetskog saveza je posedovala neverovatne mogućnosti prikupljanja sredstava. Samo od članarine (1,3-3 odsto od mesečne plate svakog člana partije) KPSS je skupljala milione dolara. Uz to, bila je veoma razvijena i izdavačka delatnost. Svaki pravi komunista je, osim članarine, morao da popunjava svoje police aktuelnim marksističko-lenjinsko-staljinističkim tumačenjima svetskih problema.

"Na primer, na 28 jezika izlazio je časopis ’Sovjetski Savez‘, koji se prodavao po svetu. U partijsku kasu se svake godine samo od tog časopisa slivalo više od milion dolara čistog profita. To je samo jedan primer. Osim njega, postojao je ogroman broj listova koje je izdavala agencija ’Novosti‘, u kojoj su radili poznati novinari. Bio je jako prodavan jer su mnogi ljudi u inostranstvu želeli da znaju kako živi Sovjetsi Savez", objašnjava ruski publicista i analitičar Igor Privalov.

Osim toga, partija je posedovala i hotele, sanatorijume, ogroman broj administrativnih zgrada. Kako se pretpostavlja, godišnji prihodi KPSS su prevazilazili tri miliona dolara. Ako bi nekad i to bilo nedovoljno, oni su mogli da uzimaju novac iz državnog budžeta zemlje, pošto se partija vremenom identifikovala sa državom.

Šta je Komunistička partija radila sa ovim ogromnim sredstvima? Kako se kasnije pokazalo, ona su najviše otišla u inostranstvo preko mreže banaka koje je Sovjetski savez osnovao na Zapadu. Prebacivanjem novca u inostranstvo bavio se KGB, ali i druge organizacije. Prema proračunu "Zvezde", iz SSSR-a su izašle neverovatne tri hiljade milijardi dolara.

„Partija je, iz više razloga, dugo prebacivala novac u inostranstvo i tamo ga ulagala. Tamo su se otvarale kompanije koje su finansirale, između ostalog, i obaveštajnu aktivnost SSSR-a. One su danas vrlo uspešne i svi misle da se radi o zapadnim kompanija, a u stvari su napravljene od sovjetskog novca“, navodi Privalov.

Koliko je sovjetski novac ušao u sve pore zapadnog sistema, analitičar navodi primer ulaganja u snimanje holivudskih filmova i time ubacivanje sovjetskog novca u realne tokove.

"To je bila uigrana šema. Niko nije izvozio zlato u koferima", dodaje on.

I zato, kada se početkom devedesetih godina sve srušilo, nikome nije bilo jasno gde su nestale tolike milijarde koje su komunisti, kako se mislilo, decenijama sakupljali i umnožavali.

Svet

strana 1 od 171 idi na stranu