"Novi treći put" analizira: Da li će zapadne demokratije (od)braniti Tajvan?

"Država Tajvan" – ovu kratku sintagmu upotrebio je pre par nedelja američki državni sekretar, Entoni Blinken, u jednom od obraćanja. Koliko god može delovati banalno ili nevažno, predstavlja veliki presedan. Od perioda Reganovih "šest uveravanja" na temu odnosa Tajvana i Kine, SAD su imale prilično rezervisan pristup prema statusu ove ostrvske države. Nove okolnosti pokazuju da će se izgleda taj pristup promeniti.

Novi treći put/Dimitrije Milić
Pošaljite komentar
  1. Radio sam zajedno sa Kinezima sa Tajvana i onim iz mainland Kine. To je isti narod i na tom nivou nemaju problema jedni sa drugim. Problemi su na nivou politike. Tajvan će pre ili kasnije postati deo jedinstvene kineske države. Uloga Zapada treba da bude da ekonomskim sredstvima pomogne da taj proces bude bezbolan, a ne nasilan. Ideja da se Tajvan naoružava i vojno štiti je suluda. Tajvan može da pomogne demokratizaciju kineskog društva, baš kao što je pomogao i ekonomski razvoj mainland Kine. Neke stvari se sigurno ne mogu klonirati sa Tajvana, zato što je on jedno malo ostrvo sa određenim specifičnostima.
    (Zok1, 15. maj 2021 04:50)

    # Link komentara

  2. zapadna demokratija nikada nikoga nije branila vec je svojim ne demokratskim mjesanjima pravila i jos uvijek pravi katastrofe po svijet
    (Koja i cija crna demokratija, 7. maj 2021 12:17)

    # Link komentara

  3. Ovde ljudi mesaju stvari. Taiwan je MOZDA deo Kine, ali ima pravo da ne bude deo kineske diktature koja vlada mimo slobodne volje gradjana. Jedan Kinez mi je rekao da oni nemaju problem sa Kinom, vec sa diktaturom koja vlada nad Kinezima, i koja bi i njih da porobi. Tako da, ne mesajte babe i zabe. To sto je neko deo Kine, ne znaci da treba da trpi diktatorsku vlast. Kada se Kina demokratizira, bice Taiwan deo nje , MOZDA.
    (asasasasasa, 2. maj 2021 13:45)

    # Link komentara