"Nije pitanje da li će doći do zemljotresa, već kada"

Tursku i Siriju u ponedeljak su pogodili jaki zemljotresi. Postoji više razloga zbog koji zemlja u tom regionu stalno podrhtava, navode seizmolozi.Više od 4.000 ljudi poginulo je u Turskoj i Siriji, a još mnogo više je povređeno u teškim zemljotresima koji su u ponedeljak pogodili taj region. Broj žrtava stalno se povećava. Spasioci grozničavo i uporno rade na izvlačenju ljudi iz ruševina, a ujedno moraju i da se bore s nepovoljnim vremenskim uslovima. Temperature u pogođenim područjima trenutno su često u minusu , a ponegde je padao i jak sneg. Epicentar zemljotresa jačine 7,4 stepena Rihterove skale bio je u provinciji Kahramanmaraš u blizini sirijske granice, a još jedan potres jačine 6,6 stepeni stepeni po Rihteru izmeren je nedugo zatim u provinciji Gazijantep. Slagalica koja se pomera U tom, ali i u mnogim drugim delovima sveta, zemlja često podrhtava. Zašto? Zemljina kora svojevrsna je slagalica &ndash; relativno je dinamična, odnosno pokretna, a sastoji se od mnogih pojedinačnih delova: od nekoliko gigantskih okeanskih ploča i više manjih kontinentalnih ploča. Naučnici se spore oko toga koliko onih malih i najmanjih tektonskih ploča zapravo ima. U svakom slučaju, poznato je da se te ploče stalno pomeraju &ndash; po nekoliko centimetara godišnje. To je sasvim normalno. Udaljavaju se jedna od druge, taru se međusobno ili se ponekad guraju. Tada se kontinent iznad pomera, a ta kretanja nazivaju se tektonika ploča. Kompletan region oko Istanbula je rizičan I u oktobru 2020. zemljotres je potresao Egejsko more. Epicentar je bio u blizini turske provincije Izmir i to blizu površine mora. Tada je poginulo više od 100 ljudi, a više od hiljadu je povređeno. Turska je već dugo interesantna za istraživače zemljotresa. Nemački istraživački centar za geonauke (GFZ) iz Potsdama instalirao je merne uređaje u Turskoj još 1980-ih i prati tamošnju seizmičku situaciju. Rezultati pokazuju da je rizik od zemljotresa veoma visok u kompletnom regionu oko Mramornog mora, na čijoj obali se nalazi i Istanbul.&quot;Nije pitanje da li će doći do zemljotresa, pitanje je kada će doći&quot;, rekao je još 2019. Marko Bonhof, seizmolog iz GFZ-a i stručnjak za taj region. On, ali i drugi eksperti tu procenu zasnivaju na iskustvu sa više jakih zemljotresa tokom istorije Istanbula, na osnovu merenja koja pokazuju stalna pomeranja ploča ispod Mramornog mora i na činjenici da se neposredno pored Istanbula nalazi područje zone zemljotresa koje je dugo bilo sumnjivo mirno. &quot;Postoje mnoge indicije da je to područje vec&#769; duže vreme zaglavljeno. Nagomilavaju se naponi koji na kraju premašuju čvrstoću stene i zatim naglo se smanjuju u roku od nekoliko sekundi pomeranjem obe tektonske ploče za po nekoliko metara&quot;, objasnio je taj seizmolog u intervjuu za naučnu platformu &quot;ESKP&quot; (Earth System Knowledge Platform). Šta je ključno za bezbednost kuća i zgrada? Stvarnu opasnost za zgrade, infrastrukturu i lokalno stanovništvo predstavljaju talasi zemljotresa koji nastaju. Zato, po Bonhofu, i nije pitanje &quot;da li&quot;, vec&#769; &quot;koliko će (zemljotres) biti jak&quot; i &quot;kada će se dogoditi&quot;. Pritom je najbolja zaštita od potresa za kuće i zgrade &ndash; otporna konstrukcija. To je, nažalost, veoma skupo, kaže seizmolog. I ujedno pitanje je šta je bolje rešenje: naknadno opremanje već postojećih zgrada ili izgradnja od temelja. Tokom potresa u tursko-sirijskom graničnom regionu u ponedeljak ujutro, samo u Turskoj se, kako se navodi, srušilo više od 1.700 zgrada. &quot;Na fotografijama se može videti da su neke od srušenih zgrada izgrađene pre nego što su moderni propisi o seizmičkoj bezbednosti stupili na snagu. One nisu bile projektovane da izdrže potres ove snage&quot;, kaže Mohamed Kašani, vanredni profesor građevinskog i zemljotresnog inženjerstva na Univerzitet Sautempton u Velikoj Britaniji.&quot;Kombinacija ogromne snage i epicentra relativno blizu površine dala je ovom zemljotresu veliku razornu moć. Moramo pomno da ispitamo srušene zgrade i naučimo iz ovog strašnog događaja. Samo na taj način možemo da u budućnosti pravi zgrade i gradove otporne na zemljotrese&quot;, kaže ekspert. Pritom tu ne igra ulogu samo to kako je zgrada odnosno kuća napravljena, već i tlo na kojem je podignuta. U suštini, što je podloga jača, to je bolje. &quot;Najbolje je ako se zemljište sastoji od granita, a sasvim je drugačije ako se gradi na pesku ili glini&quot;, rekao je Bonhof. Na mekom tlu, pokreti tla mogu da se pojačaju. Seizmolog to poredi s mokrim peskom na plaži. Tapkanje po istom mestu u pesku dovodi do toga da se voda tamo skuplja. &quot;Tada podzemlje postaje nestabilno.&quot;