Azija ponovo u fokusu interesa velikih sila

Profesor na Univerzitetu u Južnoj Koreji Taj Jung Kim ocenio je da se Azija suočava s brojnim problemama i izazovima.

Izvor: Tanjug
Podeli
Ilustzracija: Depositphotos/ archymeder
Ilustzracija: Depositphotos/ archymeder

Smatra da zbog nadmetanja velikih sila stvari ne idu u pozitivnom smeru.

"Situacija u istočnoj Aziji predstavlja vraćanje u vreme mešanja velikih sila. Kina, Rusija, pa i Trampova administracija su veoma agresivne u našem regionu“, rekao je za Tanjug Kim koji je učestvovao na jednom od panela ovogodišnjeg Beogradskog bezbednosnog foruma.

Kako je naveo, Azija se vraća u doba politike velikih sila u kome se one takmiče, što vodi ka ponovnoj trci u naoružavanju, uključujući i u oblasti sajberbezbednosti, a sve to dovodi i do jačanja nacionalizma koji dobija određenu formu ekstremizma.

Takođe, objašnjava, lideri zemlja u istočnoj Aziji sebe predstavljaju kao jake političke pojedince, a sve to zajedno predstavlja opasnu kombinaciju nadmetanja velikih sila, velikih takmičenja, trka u naoružanju, jakih ekstremnih nacionalizama i jakih političkih lidera u tim zemljama.

"To ugrožava situaciju na terenu. Nadam se da će se u narednih 10 godina stvari odvijati u boljem smeru. Prvo što treba da se uradi, jeste da se postigne sporazum o trgovinskim sporovima između Kine i SAD“, objašnjava Kim.

Prema njegovim rečima, američko-kineski sporazum neće u potpunosti rešiti situaciju, ali potrebno je naglasiti da ovaj trgovinski rat ne utiče samo na Kinu i SAD, već i globalno na ekonomiju u celini.

"Nakon toga bi trebalo da se bavimo drugim pitanjima. I Kina i SAD su veoma zainterosovani za istočnu Aziju, ali su obe strane svesne da bi konflikt u ovom regionu bio veoma opasan“, rekao je Kim i dodao da su pregovori o svemu jedini način da bi se izbegao konflikt.

Kim navodi da su potrebni pregovori o kontroli naoružanja, dok na dugoročnom planu, trebalo bi, smatra, da se postigne multilateralni sporazum koji bi bio konstruktivan za sve strane.

Upitan da li bi taj multilateralni sporazum uključivao i Severnu Koreju, Kim odgovara da je to teško pitanje.

"U 2017. odnosi su bili prilično loši. Severna Koreja je te godine izvršila šest nuklearnih proba. U 2018. je bilo bolje, imali smo dva samita između Severne Koreje i Južne Koreje i to su bili istorijski samiti između Seula i Pjongjanga, ali ove godine ponovo stvari nisu dobre“, objašnja Kim.

Teško je pretpostaviti, dodaje, kako će se odvijati pregovori sa Severnom Korejom, ali imajući u vidu razgovore koje vodi Severna Koreja sa SAD, čini se da se stvari poboljšavaju.

"Severna Koreja obećava da više neće izvoditi nuklearne probe, ali oni su, ipak, imali probe raketa s kratkim dometom.Videćemo šta će Trampova adminsitracija uraditi po ovim pitanjima“, navodi Kim i dodaje da Pjongjang zapravo ima rok do kraja ove godine, te ako ne ispoštuje to, smatra da će situacija biti loša.

On kaže da je Aziji potreban sveobuhvatni sporazum između dve zemlje koji će,pre svega, biti posvećen nuklearnim problemima jer je najveći problem u regionu nuklearna ambicije Severne Koreje.

"Možda možemo početi sa zamrzavanjem nuklearnih postrojenja Severne Koreje, ali je problem u tome što svi žele nešto veliko, a što bi hteli da dostignu preko noći. U realnosti se svaka strana drži svojih zahteva i čvrsta je u tome, i ako obe strane nastave tako, ništa se neće rešiti“, zaključio je Kim.

Taj Jung Kim je učestvovao na panelu „Složena bezbednosna arhitektura Azije“ u okviru Beogradskog bezbednosnog foruma zajedno s dekanom Fakulteta političkih nauka u Beogradu Draganom Simićem.

strana 1 od 127 idi na stranu