Ukida se cenzus, za uspeh referenduma dovoljna samo većina

Za uspeh referenduma u Srbiji više neće biti potrebna izlaznost veća od 50 odsto upisanih birača, već će se usvajati odluka većine izašlih glasača.

Izvor: Tanjug
Podeli
Ilustracija: EPA-EFE/MICHAEL REYNOLDS
Ilustracija: EPA-EFE/MICHAEL REYNOLDS

To je predviđeno Nacrtom Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, kojim se rok za prikupljanje potpisa za narodnu inicijativu produžava sa sedam na 90 dana.

Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić naglasio je da je cilj predloženih zakonskih izmena usklađivanje sa Ustavom, uz ocenu da je postojeći zakon po nizu svojih rešenja restriktivan, prevaziđen i neusaglašen sa Ustavom i da ograničava korišćenje demokratskih mehanizama garantovanih najvišim pravnim aktom.

''Važeći Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi je donet 1994.godine, a minimalno izmenjen 1998.godine, ali je primena niza rešenja tog zakona u praksi pokazala velike nedostatke, zbog čega se referendum i narodna inicijativa retko koriste'', rekao je Ružić na Okruglom stolu o Nacrtu Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi.

Kako je naveo, od uvođenja višestranačja u Srbiji održana su svega tri referenduma na republičkom nivou - 1992, 1998. i 2006.godine, i to na predlog Narodne skupštine, ali ne i građana.

Kada je reč o narodnim inicijativama, zabeležena je samo jedna za koju bi se, ukazao je Ružić, uslovno moglo reći da je ostvarena po važećem Zakonu, a to je inicijativa Fondacije ''Tijana Jurić'' za promenu krivicnog zakonika.

''Na lokalnom nivou uspešni referendumi su se održavali samo po pitanju uvodenja mesnih samodoprinosa, što ukazuje da se ovi demokratski instituti slabo primenjuju u Srbiji i to stanje želimo da promenimo'', naglasio je Ružić.

Prema njegovim rečima, resorno ministarstvo je već promenom Zakona o lokalnoj samoupravi fiksiralo potreban broj birača za pokretanje narodne inicijative na pet odsto birača u jedinici lokalne samouprave.

Kako je ukazao, tom izmenom ukida se mogućnost da jedinice lokalne samouprave statutima samostano utvrđuju ovaj procenat što je ranije, kaže Ružić, za posledicu imalo to da su pojedine lokalne samouprave predviđale neprimereno visoke procente koji su se kretali i do 25 odsto.

Ružić je naglasio da je omogućavanje građanima da efikasno ostvaruju svoje pravo da učestvuju u vršenju vlasti, putem referenduma i narodne inicijative, jedna od aktivnosti utvrđenih Programom rada Vlade Srbije za 2019.godinu, ali i Akcionim planom za reformu javne uprave, donetim sredinom 2018.godine, kao i Akcionim planom za sprovođenje inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu u Srbiji za period 2018-2020.godine.

Izradu Nacrta Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i organizaciju hjkavnioh rasprava pomogla je Vlada Ssvajcarske u okviru projekta ''Podrška sprovođenju Akcionog plana Strategije reforme javne uprave - reforma lokalne samouprave 2016-2019''.

Pomoćnik ministra državne uprave i lokalne samouprave Saša Mogić rekao je da je jedna od ključnih neusaglašenosti važećeg zakona sa Ustavom tzv.kvorum za referendum, odnosno, odredba po kojoj uspeh referenduma predviđa izaznost više od polovine upisanih birača.

S druge strane, pojasnio Mogić, članom 203.stava 8 Ustava Srbije utvrđeno da se odluka o promeni najvišeg pravnog akta donosi ukoliko za nju glasa većina od izašlih birača.

''Bilo je raznih komentara u javnosti šta je smisao ukidanja kvoruma za referendum. I da odustanemo od donošenja novog zakona i da se ništa ne promeni, ako bi se održao referendum za promenu Ustava, ne bi mogao da se primeni važeći zakon, jer je Ustav to eksplicitno odredio'', kazao je Mogić, koji je tzv.kvorum za referendum označio kao jedan od ključnih problema za primenu tog demokratskog instituta.

Kako je rekao, novi zakon treba da donese rešenja usklađena sa Ustavom, da promoviše standarde najbolje prakse i podstakne nove procese i načine komunikacije između vlasti i građana.

Mogić je naveo da dosadašnja zakonska rešenja nisu poznavala niti su uređivala sve vrste referenduma koja poznaje novi Ustav, a predloženim zakonom uređuju se obavezni i fakultativni (savetodavni) referendum, kao i prethodni i naknadni referendum na zahtev birača ili poslanika/odbornika na celoj ili na delu teritoriji.

''Predviđa se i proširenje kruga birača sa pravom učešća na referendumu na interno raseljena lica, dok se potpisi za narodnu inicijativu mogu prikupljati elektronskim putem'', naveo je Mogić.

Prema predloženom zakonu, referendumsku kampanju može da vodi svako pravno lice ili grupa građana, a kontrolu finansiranja sprovodi Agencija za borbu protiv korupcije.

Javna rasprava o Nacrtu Zakona trajaće do 22.novembra, a prethodne dve održane su u Nišu i Novom Sadu.

strana 1 od 124 idi na stranu