"Strašno je, ali možda bude još gore"

Izbeglice i raseljena lica žive u veoma lošim usloviama, često bez čiste vode i medicinske nege, mnogo njih na malom prostoru, piše "Dojče vele".

Izvor: DW
Podeli
EPA-EFE/  MELANIE ATUREEBE
EPA-EFE/ MELANIE ATUREEBE

Eksperti upozoravaju da su afrički izbeglički kampovi "tempirana bomba“ u vremenu korone.

Životni uslovi u mnogim izbegličkim kampovima i siromašnim četvrtima Afrike su bili jezivi i bez korone: gusta naseljenost, loši higijenski uslovi i zdravstvena zaštita. Prema podacima UNHCR, u Africi ima oko 18 miliona izbeglica i interno raseljenih lica. Eksperti strahuju da bi izbijanje epidemije kovida 19 u jednom izbegličkom centru bilo strašno, zbog toga što bi se virus mogao jako brzo raširiti, a posledice bi bile pogubne i za ostatak stanovništva.

Pozivi u pomoć iz Ugande

"Zbog korona-krize, mi izbeglice u Ugandi trpimo mnogo", kaže 25-godišnja Stela Ndapolo. „Nemamo hrane, a ni zaliha. Naš najveći problem u međuvremenu je glad." Ovo je poziv u pomoć iz Ugande Stele Ndapolo, koja je pre četiri godine sa svojom majkom i četvoro braće i sestara izbegla iz Konga u Ugandu. Sada strahuje da bi koronavirus mogao da oteža, ionako teške okolnosti u kojima žive toliko godina.

Uganda je poslednjih godina, u odnosu na broj stanovnika, primila najviše izbeglica u Africi – podaci UNHCR govore o 1,2 miliona ljudi. Izbeglice su pre svega iz Demokratske Republike Kongo, Ruande, Južnog Sudana i Somalije.

Novopridošli najčešće bivaju smešteni u kampovima UN. Međutim, desetine hiljada njih su već napustile kampove i preselile se u slične slamove u četvrtima glavnog grada Kampale. Porodica Stele Ndapolo je pokušala da se u Kampali snađe i zaradi nešto za život prodajom na ulici.

Predsednik Joveri Museveni je zbog korona-krize trgovinu na ulici prilično ograničio. „Ako nam niko ne pomogne umrećemo, ili od gladi ili od kovida 19", kaže Stela i apeluje na međunarodne humanitarne organizacije „da pomognu".

Humanitarci: Trka s vremenom

I Ramona Lenc, referentkinja za izbeglištvo i migracije u humanitarnoj organizaciji Mediko internešenal,upozorava od mogućeg brzog širenja virusa u izbegličkim kampovima i siromašnim četvrtima na obodu gradova. Ona u razgovoru za DW podseća da je samo u kampu Bidi Bidi u Ugandi utočište potražilo 250.000 ljudi.

Stotine hiljada izbeglica žive i u kampovima Dadab i Kakuma u Keniji. „To su ljudi koji žive natiskani jedni do drugih na veoma malom prostoru i koji ne mogu da drže društvenu distancu, koji ne mogu da se pridržavaju pranja ruku, skoro da nemaju zdratvstvenu zaštitu, ljudi do kojih ne dopiru informacije o merama koje bi trebalo da primene u prevenciji zaraze, a koje sprovode humanitarne organizacije." Sada se pokušava sprečiti da virus uopšte dođe do kampa. Jer, svi dobro znamo - ako dođe do zaraze, posledice će biti strašne", kaže Ramona Lenc.

"Mi smo u trci s vremenom", kaže Patrik Jusef, zamenik direktora Međunarodnog komiteta Crvenog krsta za Afriku. „Pored toga što radimo na snabdevanju ljudi osnovnim potrepštinama, sada moramo da učinimo sve kako bismo sprečili širenje kovida 19 među izbeglicama." Koronavirus ima potencijal da „uništi Afriku", ako se bude raširio kontinentom slično kao u Evropi.

Afrika je, zbog mnogih oružanih sukoba još ugroženija, nastavlja Jusef. „U Burkini Faso imamo milion i po ljudi, koji zbog nasilja, nemaju pristup zdravstvenoj zaštiti." Kaže da je u Somaliji 85 odsto stanovništva u sličnoj situaciji.

Takođe i u kampu Bakasi na severoistoku Nigerije, jednom od najvećih kampova za interno raseljene koji su pobegli od terorističke organizacije Boko haram, vlada strah od korona-virusa. No, do sada, barem zvanično, nema podataka da je neko zaražen. Ali, poznato je da u Nigeriji iz dana u dan raste broj inficiranih. Zabeleženi su i slučajevi na severu zemlje, gde je dostupan veoma mali broj testova.

Humanitarci i lokalne službe upozoravaju: ako bi virus pogodio, kako se procenjuje dva miliona prognanih u regionu Čadskog jezera, koji već žive u apsolutno jezivim uslovima, to bi bila jednostavno katastrofa.

Odgovornost međunarodne zajednice

Ramona Lenc iz Mediko internešenala kaže: „Pouka, koju bismo morali da izvučemo iz globalnog širenja korona-virusa, jeste da je u osnovi veoma opasno ljude smeštati u kampove". Moralo bi se razmisliti o tome, kako bi u budućnosti na human način trebalo da se smeste izbeglice. To je važno za zaštitu samih izbeglica, ali i drugih građana. Međunarodna zajednica bi sada morala da preuzme odgovornost u korona-krizi. To važi za sve zemlje, takođe i za one koje sada čine sve da izbeglice drže dalje od sebe – takođe i Nemačka", kaže Ramona Lenc.

strana 1 od 530 idi na stranu