Pre nego što uzme "čeget", Putin mora znati jednu stvar. Gerasimov!

Tokom Hladnog rata uvek se postavljalo isto pitanje s kojim se morala suočiti svaka nacija u Evropi, bila u NATO ili u svetu.

Izvor: Jutarnji list
Podeli
EPA-EFE/GRIGORY SYSOEV / SPUTNIK / KREML
EPA-EFE/GRIGORY SYSOEV / SPUTNIK / KREML

To pitanje je: Ako konvencionalni rat krene nizbrdo, koliko će vremena morati da prođe dok ne bude bačena prva nuklearna bomba?

Danas je predsednik Rusije Vladimir Putin taj kojem vođenje rata konvencionalnim metodama ide jako loše, prenosi Jutarnji list pisanje britanskog Telegrafa.

U tekstu se navodi i da Putinu loše ide i sa mobilizacijom, a još je tu i činjenica da će se novi ratnici suočiti s odlučnim Ukrajincima koji se bore da spasu svoj narod. Ukrajinske trupe već su zaustavile najbolje ruske profesionalne vojnike i plaćenike.

Što je još gore, navodi se dalje, sve dok zapadne nacije ostanu odlučne u slanju finansijskih i vojnih paketa, Ukrajinci će biti dobro naoružani i snabdeveni iz zapravo neiscrpnih izvora novca i materijala.

Dakle, Putin je pod pritiskom. Rat ide loše, a lažni referendumi očito ne pretvaraju Ukrajince u Ruse. Koliko je verovatna nuklearna opcija? Ako postoji praktični cilj u tom smislu onda bi morao obuhvatiti radikalno sakaćenje i uništavanje ukrajinskih snaga, a ne samo dizanje gradova u vazduh. Takvo bombardovanje gradova učinilo bi vrlo malo po pitanju toga kako će se Ukrajinci nositi s ostatkom rata.

Putinova tzv. nuklearna aktovka "čeget" nije direktno spojena ni na jednu nuklearnu bombu. Funkcija aktovke je tek da potvrdi da je predsednik izdao naredbe za napad.

Predsednikove naredbe overene od "čegeta" prosleđuju se ruskom Generalštabu, koji zatim usmerava akciju jedinica s nuklearnim oružjem. Dakle, Putinu treba saglasnost Generalštaba za izvođenje bilo kakvog nuklearnog napada.

Ali pitanje koje bi Putin morao sebi da postavi pre nego što otvori aktovku "čeget" jeste hoće li se Valerij Gerasimov, kao načelnik Generalštaba, kao i sam Generalštab saglasiti s perspektivom da je situacija u Ukrajini takva da zahteva radikalne poteze, tj. da je "samo postojanje ruske države u opasnosti".

Čak i diktator poput Putina mora dobro da razmisli pre nego što krene protiv vrhovnog vojnog zapovedništva, a u Moskvi već kruže glasine o državnom udaru.

Putin mora biti siguran da će se njegove naredbe poštovati pre nego što ih izda, inače bi se mogao naći u opasnosti za vlastiti život. Ali recimo da Gerasimov i vrhovno zapovedništvo pristanu na ograničenu, taktičku nuklearnu kampanju u Ukrajini, verovatno usmerenu na pokušaj uništenja ukrajinskih borbenih snaga.

Taktičke nuklearke namenjene su za pobedu u bici, a ne da front učine nenastanjivim i neprohodnim. Ako se nuklearke postave tako da eksplodiraju znatno iznad zemlje, opasnost od radijacije na tom području neće biti ozbiljna. Ako se postave da eksplodiraju u dodiru sa zemljom, to bi zaista izbacilo velike količine radioaktivnog materijala i proizvelo oblak radioaktivnih padavina – ali bi znatno otežalo zauzimanje i osvajanje zemlje. Smer vetra se takođe može promeniti, moguće je raspršiti padavine i po Rusiji ili Belorusiji. A to nema puno smisla, stoji u tekstu.

Takođe, mora se razmišljati i o neizvesnosti eventualnog američkog odgovora. Bajdenova je administracija, ne iznoseći detalje, upozorila da bi upotreba nuklearnih bombi podrazumevala "katastrofalne posledice za Rusiju".

Na primer, uz slobodu delovanja iznad Ukrajine, zapadne vazdušne snage mogle bi ruskoj vojsci uraditi isto što su učinile iračkoj i libijskoj vojsci: uništiti gotovo svaki tenk, oklopno vozilo ili artiljerijsko oružje koje se usudi pokazati.

Ruska bi vojska bila uništena, a Ukrajinci bi napredovali do bilo koje linije koju bi SAD povukle: verovatno do granice pre 2014. godine.

General Gerasimov i njegovi drugovi sve to znaju. Neće ih biti lako uveriti da je provociranje takvog odgovora dobra vojna ideja.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 587 idi na stranu