"Partibrejker" Erdogan sprema najcrnji scenario?

Blokirajući ulazak Švedske i Finske u NATO, Erdogan utvrđuje svoju političku dominaciju i pokušava da maksimalno iskoristi svoju ucenjivačku moć

Izvor: RT.rs
Podeli
EPA-EFE/ACHMAD IBRAHIM / POOL
EPA-EFE/ACHMAD IBRAHIM / POOL

Za većinu NATO lidera ulazak Finske i Švedske u Alijansu bi bio razlog za slavlje. Ali, u savezu se, međutim, nalazi i jedan "partibrejker", a to je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, piše Raša tudej Balkan.

Blagoslov za ulazak u Severnoatlantski savez Finskoj i Švedskoj dalo je 28 članica, dok ih Mađarska "peče na tihoj vatri" i glasanje odlaže za početak sledeće godine. Alijansa, međutim ima 30 članica, a poslednja, Turska, ne pristaje da Švedskoj i Finskoj da blanko ulaznicu u NATO.

"Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, izneo je primedbe na plan i, kako strahuju zapadni zvaničnici, možda bi bio spreman da ga odloži još nekoliko meseci. U scenariju noćne more, mogao bi da u potpunosti blokira proširenje saveza, jer odobrenje za to moraju odobriti sve članice", piše "Njujork tajms", ocenjujući da lider tako nastoji da pre turskih izbora planiranih za proleće, izvuče što više ustupaka od NATO-a i Sjedinjenih država.

Na sastanku sa švedskim i finskim kolegama u četvrtak u Vašingtonu, državni sekretar Entoni Blinken rekao je da je uveren da će dve nacije biti primljene. To će, kako je naveo, značajno proširiti granicu NATO-a sa Rusijom i dati Putinu, Bajdenovim rečnikom, "upravo ono što nije želeo" u obračunu sa Zapadom zbog rata u Ukrajini.

Analitičari i zvaničnici koji su ovaj sastanak komentarisali za "Njujork tajms" uvereni su da se iza maske glatkog diplomatskog razgovora, krije i snažniji napor da se umiri Erdogan.

Ali, Erdogan se, kako navodi ovaj list "fiksirao" na podršku nordijskih zemalja RKK (Radnička partija Kurdistana) kurdskoj nacionalističkoj organizaciji u Turskoj, koju ta zemlja, kao uostalom i SAD i Evropska unija, smatraju terorističkom grupom.

Lider Turske je posebno prstom upro u Švedsku, optužujući je da je "terorostičko gnezdo" i zahtevao je izručenje desetina Kurda za koje tvrdi da pripadaju ovoj grupi.

U utorak je ministar spoljnih poslova ove zemlje upozorio i da njegova vlada još uvek čeka da finski lideri javno obećaju da će ukinuti embargo na oružje koji je ta zemlja uvela Turskoj nakon što 2019.godine u Siriji pokrenula operaciju protiv kurdskih saveznika RKK.

Bez obzira na to što ne deluje da će Turci glatko prihvatiti ulazak dve zemlje u alijansu, neki od analitičara sa kojima je "Njujork tajms" razgovarao su optimisti i veruju da će Erdogan verovatno pristati na širenje NATO-a, ali da na ovaj način utvrđuje političku dominaciju nad zapadnim saveznicima, s kojima je u napetim odnosima, kako zbog Kurda, tako i zbog veza sa Putinom.

"Turska će na kraju ratifikovati proširenje, ali Ankara ne oseća vremenski pritisak", kaže bivši zvaničnik turskog ministarstva spoljnih poslova Alper Ćoskun ocenjujući da Erdogan neće možda dobiti sve što želi, ali će nastojati da dobije ustupke koji se mogu prikazati kao proizvod njegovog "majstorskog vođstva i državničke sposobnosti".

On ocenjuje da je dodatni legitimitet Erdoganovim zahtevima, a naročito u očima javnosti, dao bombaški napad sredinom novembra u Istanbulu, koji je pripisan baš RKK.

Da će turski predsednik na kraju odobriti proširenje NATO-a sledeće godine, saglasan je i direktor Turskog istraživačkog programa u Vašingtonskom institutu za bliskoistočnu politiku Soner Cagaptai, koji dodaje i da će lider pre toga maksimalno iskoristiti svoju ucenjivačku moć.

On je napomenuo da je Erdogan podsticao Sjedinjene Države da mu prodaju nadograđene borbene avione F-16 kako bi modernizovao stare turske vazduhoplovne snage i najavio da će i Bajden vršiti pritisak na Kongres da na to pristane. U ovom američkom telu je, međutim, mnogo oštrih kritičara koji bi mogli da se usprotive toj prodaji, što, kako se navodi, dodatno pojačava političku glavobolju Bele kuće kojoj bi baš ovi avioni potrebni Turskoj, mogli biti "pogonsko gorivo" za ubrzanje proširenja alijanse.

"Neuspeh NATO-a da postigne sporazum o prijemu Švedske i Finske (koje su se tandemski prijavile za članstvo i kažu da se neće ni pridruživatii jedna bez druge) bila bi velika moralna pobeda za Putina, koji naporno radi na podeli Zapadnog saveza. Neki su spekulisali da li bi mogao da bude spreman da učini takvu uslugu ruskom lideru, pošto ih je invazija na Ukrajinu, na neki način približila: ruski novac je pomogao da se finansijski sistem Erdogana održi na površini, a turska trgovina sa Rusijom je doživela procvat", navodi "Njujork tajms".

Cagaptai dodaje da bi veto Erdogana na članstvo nordijskih zemalja, mogao rezultirati raskidom sa NATO-om, što je prevelika cena, čak i za turskog predsednika.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 637 idi na stranu