Ukrajina srlja u propast?

Za nešto manje od dve godine rata u Ukrajini, zapadni mediji su se uglavnom suzdržavali da pišu loše o ukrajinskoj vojsci.

Izvor: B92, index.hr
Podeli
Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Tekstovi su bili pozitivni i kada je bilo jasno da prolećno/letnja kontraofanziva nije uspela.

Strah da će potpora zapadne javnosti oslabiti ako se se otvoreno govori o ukrajinskim problemima nametao je svojevrsnu autocenzuru.

Kako se na Zapadu menja odnos prema ratu u Ukrajini tako se menjaju i izveštaji medija.

Tako je britanski BBC 4. decembra objavio vrlo kritičnu reportažu o ukrajinskim uspesima na levoj obali Dnjepra u Hersonskoj oblasti. Takve kritičke priloge BBC-ja donedavno nismo mogli da vidimo.

Protiv svih pravila ratovanja, ukrajinska vojska je pokrenula niz veoma ograničenih desantnih operacija u toj oblasti kako bi obezbedila mostobrane i desantne baze za moguće napredovanje ka jugu Hersonske oblasti.

Problem je u tome što se desantne operacije izvode isključivo nasilno i u kontinuitetu u cilju probijanja protivničke odbrane, obezbeđenja mostobrana, a zatim i duboke desantne baze za bezbedno dopremanje dodatnih snaga koje će nastaviti da prodiru u dubinu. Ukrajinci su radili, ko zna zašto, sve drugačije.

Ukrajina osvaja veliku močvaru

Problem je što je područje oko Dnjepra, posebno na levoj obali, zapravo velika močvara koja ne dozvoljava prebacivanje velikih oklopnih snaga.

To je moguće samo u kraju gde postoje dobri putevi, odnosno kod drumskog i železničkog mosta (oba su Rusi srušili u povlačenju) i eventualno kod nekadašnje brane (nju su Rusi razorili na samom početku ukrajinske ofanzive). Ovakvi ograničeni desanti ne ugrožavaju rusku obranu.

Međutim ukrajinski gubici, kako je pokazala BBC-jeva reportaža, nesrazmerno su veliki prema postignućima.

Kako svedoči ukrajinski vojnik, na frontu je potpuna neorganizovanost. Istovremeno, ukrajinsko Ministarstvo odbrane u svojim izveštajima pominje samo uspehe (koji nisu baš veliki), prikrivajući gubitke, koji se obično nekritički prenose dalje.

Prolećno/letnja ofanziva, koja je trebalo da reši ceo rat i natera Ruse na povlačenje, katastrofalno je propala. Zelenski, naravno, za sve krivi druge, ali ne sebe.

Uglavnom zapadni saveznici koji, po njegovom mišljenju, nisu isporučili dovoljno naoružanja i municije. Doduše, i Zelenski priznaje da je problem nedovoljan nivo obučenosti vojnika.

Pad poverenja

Istovremeno sa neuspehom ofanzive, palo je i poverenje Ukrajinaca u Zelenskog. Prema ukrajinskoj anketi, koju je prošlog meseca citirao The Economist, samo 32 odsto Ukrajinaca veruje Zelenskom. Najviše poverenja dobio je glavnokomandujući oružanih snaga general Valerij Zalužni – 70 odsto. Stoga ne čudi što Zelenski ne želi da ide na izbore.

Kao izgovor navodi ratno stanje, pa su mu opcije primirja ili mirovnog sporazuma neprihvatljive.

U skladu sa tim, 30. novembra sve parlamentarne stranke potpisale su dokument kojim se potvrđuje da predsednički i parlamentarni izbori neće biti održani pre kraja rata.

Stoga se logično postavlja pitanje šta će biti ako se rat oduži još deset godina? I ko će biti taj koji će procieniti kad se rat završio? Ako se pita Zelenski, neće tako skoro.

Odlaganje izbora bez novog datuma izaziva sve burnije političke reakcije.

Tako gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko sve više napada Zelenskog u zapadnim medijima. Čak ga je optužio za uvođenje autokratije.

Kličko je za Der Spiegel rekao: "U jednom trenutku više se nećemo razlikovati od Rusije, gde sve zavisi od hira jednog čoveka".

Sve ide u korist Rusije

U međuvremenu, odnos snaga na bojnom polju ponovo se polako okreće u korist Rusije. Doduše, ni u jednom trenutku tokom skoro dve godine rata šanse Ukrajine za pobedu u ratu nisu prešle 50 odsto. A sada su mnogo, mnogo manje.

Glavni razlog je, naravno, odbijanje republikanaca u Predstavničkom domu da nastave da finansiraju Ukrajinu.

Direktorka Kancelarije za menadžemnt i budžet Šalanda Jang poslala je pismo Kongresu u kome upozorava da više nema novca za pomoć Ukrajini.

U pismu se navodi: "Bez akcije Kongresa, do kraja ove godine ćemo ostati bez resursa za nabavku oružja i opreme za Ukrajinu i nastaviti da ih snabdevamo iz zaliha američkih oružanih snaga".

U pismu se navodi da "ne postoji čarobni ćup iz kojeg bi u ovom trenutku nadomestili sredstva. Ponestaje novca – i vremena".

SAD osigurao više pomoći Ukrajini nego svi ostali zajedno

Ukupna vojna pomoć 41 države članice alijanse za pomoć Ukrajini do 31. avgusta ove godine premašila je 83 milijarde dolara. Od toga su SAD dale polovinu – 42 milijarde. Uz isporuke novog naoružanja i municije i najavljenih (posebno borbenih aviona F-16 sa pripadajućim naoružanjem), vrednost vojne pomoći će premašiti 100 milijardi dolara. A onda Zelenski kaže da im nije dosta.

Upravo je ta ogromna zavisnost od strane pomoći najveći problem Ukrajine. Ruska vojna industrija uspela je da prevaziđe početne teškoće i značajno poveća proizvodnju. Problem sa zapadnim embargom rešen je uvozom preko trećih zemalja koje na tome zarađuju velike pare. Rusija može sebi da priušti povećanje proizvodnje u vojnoj industriji jer su njeni prihodi od izvoza nafte i gasa i dalje dovoljno veliki.

Ukrajinci imaju sreće

Na sreću Ukrajinaca ruska vojska je nakon skoro dve godine ratovanja u groznom stanju (jednako kao i ukrajinska), stoga trenutno nije sposobna da pobedi.

Međutim, zahvaljujući sopstvenoj proizvodnji, ruska vojska će se vrlo brzo oporaviti, dok će ukrajinska, ako strana pomoć presahne, početi da atrofira.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 684 idi na stranu