“Idoli mladim ljudima su antiheroji, a ne heroji”

Filip Đurić glumom je počeo da se bavi na insistiranje majke jer je kao dete bio dosta nemiran, da bi se kasnije apsolutno pronašao u tom pozivu. Kako kaže za B92 trudi se da živi u sadašnjem trenutku, pa zato ne može da govori o predstojećim, većim, planovima. Imao je sreću i zadovoljstvo da deli kadar sa ‘glumcem koji se retko sreće’ Nebojšom Glogovcem u filmu “Moj jutarnji smeh”. Na pitanje zašto svuda na internetu piše dezinformacija da je sin poznatog glumca Branka Đurića Đure, Filip odgovara: “Kol’ko sam ja obavešten, nisam sin Branka Đurića Đure. Ja sam sin Zorice i Gorana Đurića Đure. Neko je tu nešto ozbiljno pomešao.“

Sanja ĆulibrkIzvor: B92
Podeli
Foto: Promo RTS
Foto: Promo RTS

Serija Grupa je prikazana 2014. godine. Svi koji su pogledali pohvalili su glumu i produkciju. Međutim, sa prikazivanjem se stalo. Zašto?

Znam da je snimljena pilot epizoda, ali tada još uvek nisam bio deo projekta. Uroš Tomić pozvao me je prošle godine kada je serija već postojala u ovoj formi koju ste i vi videli. Pre svega, svidela mi se njegova zagrejanost za temu i videlo se da se raduje celom kreativnom procesu. Upravo to mi najviše znači i zbog toga sam lako ušao u celu priču.

Dugo nismo imali seriju o omladini, dramski program u kom su glavni akteri tinejdžeri. Šta je poruka serije?

Ne praktikujem da gledam stvari koje sam radio, pa tako nisam pogledao nijednu epizodu ove serije. Nije reč o hiru, već me nimalo ne inspiriše da gledam sebe u projektima u kojima sam učestvovao. Štaviše, potpuno je suprotno. Ipak, nadam se da ljudi koji je prate pronalaze poentu u njoj.

Koliko ova serija zaista odslikava aktuelnu stvarnost beogradske omladine?

Verujem da dosta realistično oslikava trenutnu situaciju, gde se živi brzo i umire mlad. Zanimljivo mi je ono što trenutno primećujem u društvu, a to je da su idoli mladim ljudima antiheroji, a ne heroji.

Foto: Promo RTS
Foto: Promo RTS

U pomenutoj seriji svi ste mladi glumci, koliko je danas teško doći do uloge?

Imam sreću da uglavnom radim ono što mi se sviđa. Na neki način imam privilegiju da biram uloge. Pojavom ovakvih serija, mladima je otvoren prostor da iskažu svoj talenat i mislim da je to najbolja stvar u svemu ovome.

Igrali ste sa Glogovcem u jednom od njegovih poslednjih filmova. Po čemu ga pamtite? Je li Vam dao neki savet koji možete da podelite s nama?

Zaista mi je čast što sam imao priliku da radim sa Glogovcem, posebno u našoj zajedničkoj sceni u filmu “Moj jutarnji smeh". Ne u formalnom smislu već zato što sam preko puta sebe imao čoveka koji zaista vidi i komunicira sa tobom u sceni. Retko sam se susretao sa takvim glumcima. Jedna od najvažnijih stvari u glumi, pa i životu je da se ostvari prava komunikacija. Da tebe neko sluša dok pričaš i da ti nekog slušaš dok priča. Nije mi dao nikakav savet, možda ga zbog toga još i više poštujem. Jednostavno, nije bio jedan od ljudi koji dele savete.

Koja Vam je najdraža osobina nekog lika koji ste tumačili i zbog čega?

Najdraže su mi one osobine koje nisu karakteristične za mene. Tako je i u slučaju filma koji sam radio sa Markom Đorđevićem, izuzetno talentovanim i pronicljivim autorom. Zajedno smo kreirali ulogu Dejana, a najuzbudljivije je bilo upravo ono što nema veze ni sa njim ni sa mnom.

strana 1 od 22 idi na stranu