Šulić: "2Cellos ne prestaje sa radom, naš duo nastavlja dalje"

Luka Šulić jedan je od umetnika koji uživa najviše poštovanje na međunarodnoj muzičkoj sceni zbog svoje virtuoznosti i strasti koju prenosi na svakom svom nastupu. Nakon sedam godina svetskih turneja sa 2CELLOS, Luka Šulić se vraća klasičnim korenima i to sa svojim prvim samostalnim albumom.

Izvor: B92
Podeli
Foto: S.Ć/B92
Foto: S.Ć/B92

Prvi je izvođač u istoriji koji svira Vivaldijeva “Četiri godišnja doba” za solo violončelo. Kompozicije je kako kaže pripremao dve godine, te rekao da je zavoleo Vivaldijeva "Četiri godišnja doba" od kada je bio dete. Oduvek je želeo da svira ovo delo na violončelu, kao i nove izazove. Za B92 kaže da mu je porodica prioritet i da bez njihove podrške ne bi ni mogao da radi što voli i na tome je zahvalan svake sekunde i svakog dana.

Kompozicije Vivaldija ste slušali odmalena, kako ste sami rekli na kaseti. Jel bilo straha kako će na kraju ispasti? Ipak ste prvi muzičar koje je izveo celokupna “Četiri godišnja doba“ za solo čelo i orkestar ?

Nije bilo straha, ali je veliki izazov. Najveći izazov je bio kako najbrilijantnije odsvirati na čelu. Da dam primer šta to znači da bi me svi razumeli, to vam je kao da igrate fudbal u pancericama za skijanje, tako nekako sam se osećao dok sam svirao Vivajdija. Ali, sve se može ako se hoće i prezadovoljan sam rezultatom.

Poznati ste po izvesnim izmenama na koncertima, odakle dolazi u tim trenucima ta kreativnost?

Na svakom koncertu menjam nešto jer je svaki novo iskustvo. Svaki put napravim nešto spontano, mi smo reproduktivni umetnici, ali to ne znači da ne stvaramo nešto novo. Bitno je zadržati tu dozu spontanosti na svakom koncertu, taj trenutak koji dođe, ne znam, iz svemira. Ništa ne može da zameni to iskustvo sa koncerta i to je najlepše u ovom poslu.

Koja je Vaša definicija muzika?

Sviđa mi se ona definicija, opšte poznata, "Where words fail, music speaks". Znači, muzika je univerzalna i ne poznaje granice, jezike, nikakve nacionalnosti i ruši sve granice. Muzika je najčistiji oblik umetnosti, barem za mene.

Da li je Stjepan čuo kompozicije?

Sigurno(smeh). Još uvek postoji takmičarski duh između nas, onaj pozitivni. Pratimo jedan drugog, ali ne komenatrišemo. Svako radi svoj posao. Zato je 2Cellos poseban, zbog naših energija i to kad se spoji, tada nije jedan plus jedan dva, već tri.

Postali ste po drugi put otac dok ste u Rimu snimali kompozicije za album "Četiri godišnja doba". Iako ste isplanirali da se vratite i budete uz suprugu, porođaj se dogodio 13 dana od očekivanog. Koliko je teško izbalansirati svetsku karijeru sa ulogom muža i oca?

Nije lagano baviti se na tom nivou muzikom i imati dvoje male dece i to tako ne bi ni moglo bez podrške moje supruge, moje porodice. Njima sam zahvalan do neba i bez njih ne bih mogao sve ovo da radim i svakog dana sam im zahvalan. Zato kad sam kod kuće pokušavam da nadoknadim svoje odsustvo. Veliki je to kontarst, biti na turnejama, biti sam, svirati pred hiljadama ljudi, a onda dođeš kući gde je potpuno drugačiji ritam. Na turnejama je izuzetno prisutan adrenalin, na koji može čovek da postane zavistan. Mnogo ljudi se teško nosi sa tim, meni to ide dobro, naravno zbog podrške porodice, ali i zbog discipline. Treba imati disciplinu, dobru volju i treba biti čovek za to. Ljudi su sve više sebični. Važniji im je lajfstajl, komotnost nego bilo koje odricanje za porodične vrednosti. U tom smeru ide generacija. Ja sam ipak porodični čovek i meni prioritet porodica i to mi je prirodno.

Ovo znači da 2Cellos prestaje sa radom?

Ne, nastavljamo dalje 2021. godine na desetogodišnjicu postojanja 2Cellos. Na naš duo gledam kao na šleper koji zahteva mnogo ljudi I nas dvojicu na čelu. A sve ovo što trenutno radimo je, da napravim paralelu, kao sportski auto. Za naš gušt da se provozamo.

Razgovarala: Sanja Ćulibrk

strana 1 od 15 idi na stranu