Zamerio se i Zapadu zbog podrške Srbiji: Počasni građanin Beograda dobitnik Nobela za književnost

Nobelova nagrada za književnost za 2019. godinu dodeljena je austrijskom piscu Peteru Handkeu, saopštila je danas Švedska akademija.

Izvor: B92, Beta, Tanjug, Blic, RTS
Podeli
Foto: vladislavgajic/depositphotos
Foto: vladislavgajic/depositphotos

Istovremeno sa nagradom za 2019. danas je dodeljena i nagrada za 2018. pošto je bila odložena zbog skandala u Švedskoj akademiji, koja je dodeljuje.

Tako je Nobelovu nagradu za književnost za 2018. godinu dobila poljska spisateljica Olga Tokarčuk.

"Ne kajem se ni danas zbog stavova o Srbiji devedesetih. Ja sam hteo da napišem ono što sam video i osećao tada. Nemam ni kajanje, niti korist od svega toga. I danas mislim da sam to gramatički i ritmički dobro uradio. Mene je zapravo tada užasno nerviralo to što su svi o problemu Balkana pisali unisonim žurnalističkim jezikom", rekao je on pre dve godine u Novom Sadu na otvaranju 11. Prosefesta.

Prvu Nobelovu nagradu za književnost, 1901. godine, dobio je francuski pisac Sili Pridom.

Handke je inače izabran za počasnog građanina Beograda 2015. godine.

Handke se devedesetih godina, piše Blic, zamerio zapadnom svetu, kada je bio na prostorima nekadašnje Jugoslavije dok je još trajao rat napisao esej "Pravda za Srbiju" i naišao na osudu u nekim zapadnim krugovima.

Upravo je to bio razlog da njegova predstava svojevremeno bude "skinuta" iz pariskog teatra "Komedi fransez".

Međutim, više od toga, javnost, i stranu i domaću, šokiralo je njegovo mišljenje o Miloševiću, za koga je rekao da "uopšte nije bio nacionalista, želeo je da sačuva Jugoslaviju". "Poštovanje" je reč kojom je opisao šta je prema Miloševiću osećao. Govorio je i da Milošević nije bio "balkanski diktator i kasapin".

Foto: Getty/Johannes Simon / Stringer
Foto: Getty/Johannes Simon / Stringer

Prijateljstvo sa Miloševićem je, izgleda, učvršćeno i kada se on našao u Hagu, a Handke išao da ga poseti, pošto su njegovi advokati zatražili da, eventualno, bude svedok odbrane.

U Srbiju je došao čak i na sahranu Slobodana Miloševića, i izjavio da je njegovo prisustvo na sahrani "potpuno privatna stvar".

Kasnije se sastajao i sa Tomislavom Nikolićem, koji mu se tada zahvalio na zalaganju "da se Srbi na što verodostojniji način prikažu publici u svetu".

Nobelova nagrada za književnost koja se dodeljuje od 1901. godine nije dodeljena nekoliko puta, prvenstveno za vreme rata, od 1914. do 1918. godine, zatim 1935, potom 1940, 1941, 1942. i 1943. Nagrada je bila odložena na godinu u sedam navrata - 1915, 1919, 1925, 1926, 1927, 1936. i 1949, zbog nedostatka "dobrih" kandidata. Prvu Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1901. godine francuski pisac Sili Pridom. Nobelova nagrada se sastoji od zlatne medalje, diplome i čeka na oko devet miliona kruna (oko milion evra). Novčani iznos nagrade se deli ako ima više laureata u jednoj disciplini.

Na konstataciju da ga zbog njegovih stavova u Srbiji doživljavaju kao prijatelja, a da je u nekim društvima postao "persona non grata" on kaže da je tako rođen - "kao persona non grata".

"Možda je to dobro, mada mi se baš i ne sviđa... Ipak, mislim da u stvari nisam persona non grata. Ima mnogo ljudi, pojedinaca, čak i na Zapadu, postoje oni koji koji su nastavili da čitaju moje knjige. Znam da čitaju, dobijam i mnogo pisama od čitalaca. Najveći podstrek su mi u stvari čitaoci i verujem da će nastaviti da čitaju, ne samo moje knjige, nego uopšte da čitaju", izjavio je nedavno u intervjuu za RTS.

Handke (77) je nagrađen za "uticajni rad koji je u okviru lingvističke kreativnosti istraživao periferiju i jedinstvenost ljudskog iskustva", napisala je Švedska akademija.

Handke je esejista, scenarista, prevodilac, na srpskom ima objavljena dela "Veliki pad", "Popodne pisca", "Juče na putu". Sa nemačkim rediteljem Vimom Vendersom radio je na scenariju za kultni film "Nebo nad Berlinom" (Der Himmel uber Berlin), a film počinje recitovanjem njegove čuvene "Poeme o detinjstvu" i stihom "Als das Kind Kind war" (Kad je dete dete bilo).

Švedska akademija, potresena skandalom seksualnog uznemiravanja, odlučila je prošle godine da odloži dodelu nagrade za književnost, kako bi imala vremena da sprovede reformu unutar institucije i imenuje nove članove posle ostavke nekolicine.

strana 1 od 14 idi na stranu