Ostala bez nagrade 2018. zbog skandala: I Olgi Tokarčuk Nobel

Najviši zvaničnici Poljske danas čestitaju Nobelovu nagradu za književnost za 2018. godinu 57-godišnjoj poljskoj književnici Olgi Tokarčuk, koja sa 17 proznih dela spada u najviše nagradjivane poljske pisce.

Izvor: B92, Beta, Tanjug
Podeli
Foto: Tanjug/Britta Pedersen/dpa via AP
Foto: Tanjug/Britta Pedersen/dpa via AP

Švedska akademija, potresena skandalom seksualnog uznemiravanja, odlučila je prošle godine da odloži dodelu nagrade za književnost, kako bi imala vremena da sprovede reformu unutar institucije i imenuje nove članove posle ostavke nekolicine.

Olga Tokačurk spada i u najviše napadane pisce, kojoj su radikalne poljske patriote pretile čak smrću, dok je vladajuća stranka optuživala da u svojim delima vredja Poljake.

Najveći talas govora mržnje na Olgu Tokarčuk izlio se 2015. godine kada je dobila prestižnu poljsku literarnu nagradu Nike za monumetnalni roman "Knjige Jakovljeve", preveden i na srpski jezik.

Ona je na svečanom preuzimanju nagrade upozorila da su Poljaci sebi izmislili istoriju Poljske kao tolerantne, otvorene zemlje koja se nije ničim ukaljala u odnosu prema svoji manjinama.

Foto: Tanjug/Matt Crossick/PA FILE via AP
Foto: Tanjug/Matt Crossick/PA FILE via AP

"A u stvari smo radili strašne stvari kao kolonizatori, nacionalna većina koja je gušila manjinu kao robovlasnici ili ubice Jevreja", kazala je tada Tokarčuk preuzimajući nagradu Nike nakon čega su usledili komentari puni mržnje, pretnje smrću i time da više nikada neće moći da se oseća bezbedno u rodjenoj zemlji.

Olga Tokarčuk iako odbija da je nazivaju aktivistkinjom vrlo često se oglašava i povodom dnevnopolitičkih dogadjaja kada smatra da su ugrožene vrednosti u koje veruje kao, kako sebe naziva, feministkinja, ekolog i rodoljub.

Zamerio se i Zapadu zbog podrške Srbiji: Počasni građanin Beograda dobitnik Nobela za književnost

"To je onaj koji želi da njegova zemlja bude bezbedna, što za mene znači da bude u Evropskoj uniji. Ko ima poštovanje za sugradjane, solidaran je sa njima, leži mu na srcu zajedničko dobro. Ko poštuje svoju kulturu, želi da se razvija, da bude otvorena i slobodna. Protiv je cenzure. Želi državu čiji gradjani neće biti etiketirani i isključivani. Nema komplekse, ima osećaj visoke kulture koju nije u stanju da ugrozi izbeglica. Oseća se bezbedno i u stanju je raširenih ruku da primi nekog ko je od njega slabiji", definicija je patriote po rečima Tokarčukove.

Dobitnica Nobelova nagrade za književnost za 2018. godinu često je od 2015. godine kada je došla na vlast konzervativna stranka Pravo i Pravda kritikovala vladajuće poljske konzervativce koji su joj uzvraćali i time da su lokalni odbornici pokušavali da spreče da dobije lokalne počasne titule ili nagrade jer, navodno u svom književnom delu vredja Poljake.

Foto: Tanjug/AP Photo/Czarek Sokolowski
Foto: Tanjug/AP Photo/Czarek Sokolowski

"Danas smo svedoci kako na scenu izlaze sve veći klovnovi, smešni glumci koji vode politiku, naše živote, pravna pravila. Dolazi novi apsurd. U sudaru sa njim treba posegnuti za osećanjem distance, izvući ironiju, biti spreman da se učestvuje u kiču i apsurdu koji nas okružava sve tešnje", kazala je o poljskim konzervativnim vlastima i njihovim reformama Olga Tokarčuk, podseća danas poljski list Gazeta viborča.

Poljski predsednik Andžej Duda, premijer Mateuš Moravjecki i ministar kulture i nacionalne baštine Pjotr Glinjski čestitali su odmah Nobelovu nagradu Tokarčukovoj, ističući da je to sjajna vest koja pokazuje koliko celi svet ceni poljsku kulturu a poljska televizija Polsat podsetila je da je i lider vladajućih konzervativaca Jaroslav Kačinjski svojevremeno u vreme hejterskih napada na književnicu priznao da čita "Knjige Jakovljeve" zbog koji se na Olgu Tokarčuk izlilo toliko mržnje.

Olga Tokarčuk najprevodjenija je poljska književnica čija su dela, kako danas navode mediji prevedena na 30 jezika a kao velika nada poljske savremene proze zasijala je 1996. godine romanom "Pamtivek i druga doba".

Preveden je na srpski jezik a pored njega i "Svirka na mnogo bubnjeva", "U potrazi za knjigom", "Dnevna kuća, noćna kuća", "Vuci svoje ralo po kostima mrtvih" po kome je snimljen i film rediteljke Agnješke Holand, "Knjige Jakovljeve" i "Beguni" za koje je dobila prošle godine medjunarodnu Bukerovu nagradu.

Olga Tokarčuk (57), koja je dobitnika Nobelove nagrade za književnosz ta 2018. godinu je nagrađena za dela u kojima istražuje "prelaženje granica kao način života kroz narativnu maštu i sa enciklopedijskom strašću".

Među delima poljske autorke a koja su prevedena na srpski su "Pamtivek i druga doba", "Beguni" i "Knjige Jakovljeve". Izbor dobitnika Nobelove nagrade za književnost 2017. povratak je na konvencionalnu književnost, pošto je prethodne dve godine nagrada dodeljivana "netradicionalnim dobitnicima" - američkom muzičaru Bobu Dilanu i beloruskoj novinarki Svetlani Aleksejevič.

strana 1 od 14 idi na stranu