"Ne možemo se baviti temom odlaska mladih ako nemamo samospoznaju"

Budućnost i perspektiva srpskog društva jeste da se mladi ljudi povežu i da razmišljaju o temama koje su od ključnog značaja za budućnost našeg društva, ocenio je predsednik Centra za međunarodne odnose i kulturnu saradnju Stanko Debeljaković.

Izvor: Tanjug
Podeli
Foto: Tanjug / Milica Nikolić
Foto: Tanjug / Milica Nikolić

"Najvitalnija tema u srpskom društvu je odlazak mladih, ali ne možemo se baviti tom temom ako nemamo samospoznaju i samorazumevanje kako bismo jasno shvatili zašto se dešavaju ovi procesi", istakao je sinoć Debeljaković za Tanjug, na tribini povodom početka projekta "Koreni i perspektive".

Ovaj projekat će se u naredne dve godini baviti temama od vitalnog značaja za srpsko društvo, a osnovni cilj je samorazumevanje i samospoznaja i nove ideje mladih kako vide Srbiju u narednim decenijama.

"Samospoznaja je ključ, da bismo imali perspektivu moramo razumeti sebe, a u okviru projekta bavićemo se istorijom, kulturom i inovacijama u svetu, i na toj osnovi da vidimo gde smo mi kada se uporedimo sa drugim državama", objašnjava Debeljaković.

Kako kaže, jedan od ciljeva projekta je i da analiziramo šta bi trebalo popraviti u našem društvu.

Učesnik debate, novinar i profesor Zoran Ćirjaković, smatra da Srbija treba da razvija tradicionalne institucije, a da društvo promeni svest.

"Ovde nijedna institucija više u svom imenu nema pridev srpski, osim Srpska pravoslavna crkva i Srpska akademija nauka i umetnosti, naš problem je jako dubok i on je iznad okvira institucija", navodi Ćirjaković za Tanjug.

On ističe da se moraju promeniti obrasci ponašanja, samorazumevanja i načina funkcionisanja institucija.

"Mi imamo veliki teg oko vrata, a to je da je ta samospoznaja, naročito između političkih i intelektualnih elita, sa negativnim predznakom", kazao je on i dodaje da ti ljudi zapravo uopšte dobro ne poznaju niti Srbiju, niti Zapad.

Kaže da je današnje društvo, ne samo srpsko, pod uticajem modernizacijskih procesa i to dovodi do različitih šokova, pa se društva okreću tradiciji i korenima, a to se u dominantnom političkom diskursu smatra retrogradnim i lošim procesom.

Foto: Tanjug / Milica Nikolić
Foto: Tanjug / Milica Nikolić

"Posebno je važno dati legitimitet našoj tradiciji, tradicionalnim institucijama i svemu onome što može običnim građanima, prvenstveno onima koji su u fokusu mog interesovanja, a to su siromašni, pružiti neku vrstu oslonca kako bi izdržali ovo nasilje tranzicije i modernizacije", ističe Chirjaković. Govornik Miloš Ković sa Filozofskog fakulteta smatra da se srpsko društvo i ceo svet danas suočavaju sa fenomenom postavljanje zapadne kulture kao univerzalne ljudske kulture, što ocenjuje nije novo, ali je danas naglašeno i opasno.

"Katoličko-protestanska i zapadna-evropska univerzalna ljudska kultura smatra da bi njena merila trebalo da se primenjuju u celom svetu i da bi ti obrasci trebalo svuda da važe", ističe Ković i dodaje da jedan deo sveta uzima sebi za pravo da nastupa sa univerzalističkim ambicijama.

A oni koji se suprostave tome, kaže Ković, posmatraju se kao da nisu u redu, i da treba da budu izolovani i bombardovani.

"Takvo je naše istorijsko iskustvo poslednjih 30 godina", naglašava on i dodaje da to nije zastupao Monteskje u svom delu „O duhu zakona".

Ković smatra da svaka kultura ima svoja predanja, svoje zakone, politički sistem koji je takođe autentičan i koji joj najviše odgovara.

"Danas nacionalne kulture traže način kako da opstanu, velike kulture to mogu sebe da omoguće miroljubivo ili drugim sredstvima, dok manje kulture moraju da traže drugačije načine opstanka", objašnjava Ković.

Prema njegovim rečima, mi imamo našu tradicionalnu kulturu i vitalnost koja traje 800 godina kroz autokefalnost SPC.

"Naša crkve može da bude korektiv savremenom hedonizmu, materijalizmu, i treba da težimo da održavamo zvanični kulturni obrazac kakav imaju Holandija, Francuska, Velika Britanija, a to su kod nas Svetosavski i Kosovski obrazac", objašnjava on.

Zaključuje da srpski kulturni obrazac treba da ima jasno definisano jezgro, koje neće biti ekskluzivno, i koje će omogučiti svima da se priključe.

"Obrazac mora da se zasniva na našem istorijskom iskustvo, da sagledamo sebe svojim očima, a tek nakon toga će doći do resuverenizacije naše kulture i naše države", dodao je Ković.

"Koreni i perspektive" su projekat Centra za međunarodne odnose i kulturnu saradnju podržan od Fakulteta za diplomatiju i bezbednost, Centra za regionalnu studentsku saradnju sa Pravnog fakulteta u Beogradu i Organizacije srpskih studenata u inostranstvu.

strana 1 od 15 idi na stranu