Vodimo vas u Hamburg: Grad mostova, čudesne arhitekture, ludih žurki i sjajnih ideja FOTO

Da Keri Bredšo živi u Evropi, verovatno bi živela u Hamburgu.

Već mogu da zamislim kako se one njene koloritne balske haljine i šeširi savršeno stapaju sa arhitekturom grada na Elbi. Večito zaljubljena, s glavom u oblacima, promicala bi pored besprekornih fasada od crvene cigle dok bi njen „manolo“ ritmično odzvanjao popločanim mostovima kojih ovde ima 2500, više nego u Veneciji i Amsterdamu zajedno! Da Keri živi u Hamburgu, ne bi se vozila taksijem već bi pratila trendove održivosti i sela na bicikl ili bi jednostavno iznajmila brod i krstarila rekom sa koje se pruža nestvaran pogled na grad...

Ali hajde da maštu za trenutak ostavimo po strani i pristupimo Hamburgu kroz prizmu stvarnosti.

Dva sata leta do druge dimenzije

Za početak, u ovaj kosmopolitski grad na severu Nemačke iz Beograda možete stići direktnim letom niskobudžetne kompanije i to tri puta nedeljno. Od aerodroma do centra grada, brzo i jednostavno stižete vozom. Avantura je prijatna i kratka, traje oko pola sata, a kada konačno iz voza kročite na glavnu železničku stanicu u koju dnevno pristigne 1500 vozova, pogled na hamburšku luku i spektakularnu zgradu filharmonije oduzeće vam dah! Ko jednom dođe u Hamburg poželi da mu se vrati, tako su mi pričali, a ja sada mogu samo da potvrdim. I ne samo zbog činjenice da me je, umesto prosečnih 17 stepeni Celzijusa, iznenadio Hamburg na 30+.

Velelepne građevine na Elbi

Drugi najveći grad u Nemačkoj, odmah posle Berlina, u užem jezgru ima 1.800.000 stanovnika, a u obilazak je najbolje krenuti iz luke, tačnije iz Špajherštata (Speicherstadt) koji je na Uneskovoj listi kulturne baštine. U bukvalnom prevodu „grad skladišta“ prostire se na 260.000 kvadratnih metara i predstavlja najveći kompleks za skladištenje na svetu. Možda ne zvuči atraktivno, ali ako pogledate bar jednu fotografiju Špajherštata, brzo ćete uvideti njegovu posebnost i shvatiti zbog čega je danas toliko važan za turiste. Sagrađen između 1883 i 1927. i to na samoj reci Elbi – na hiljadama hrastovih stubova, Špajherštat čuva velelepne građevine u kojima se nekada skladištila roba, ali i mrežu krivudavih ulica, kanala i mostića, koji svedoče o bogatoj istoriji i trgovinskoj moći. Ipak, to je samo deo onoga što Špajherštat nudi posetiocima.

Svet minijatura

U Špajherštatu možete videti i "Miniatur Wunderland", čudesnu i izuzetno detaljnu minijaturnu maketu sveta, a zbog ogromnog interesovanja posetilaca, karte morate obezbediti na vreme, jer je upravo "Miniatur Wunderland" jedna od najvećih turističkih atrakcija Nemačke. Pored impresivnih minijaturnih verzija železnice i samog Hamburga, na 1600 kvadratnih metara izložbenog prostora, videćete verodostojne replike različitih delova sveta, predivne pejzaže, gradove i životne situacije. U “Wunderlandu” je gust saobraćaj, jer se po njemu kreće 1.300 vozila i živi oko 260.000 figurica ljudi, Osim što je impresivan za gledanje, on je dobrim delom interaktivan, pa posetioci mogu da kontrolišu razne aspekte maketa, poput pokretanja voza, uključivanja svetala, zvučnih efekata i sličnog. Makete se često menjaju, a kako kažu, tokom božićnih praznika, zbog ukrasa postaje posebno čaroban.

Ako nemate fotku s ovog mesta, niste ni bili u Hamburgu

Ko voli izazov, u Špajherštatu ga čeka i “Hamburška tamnica”, koja hrabrim posetiocima nudi sablasno putovanje kroz istoriju ovog grada, a ono što nikako ne smete da propustite je prilika da se fotografišete na jednom posebnom mestu, mostiću sa kog se pruža pogled na zamak na vodi, tzv. “Wasserschloss”. Ako nemate sliku sa ovog mesta, niko vam neće ni verovati da ste bili u Hamburgu!

Spaktakularna filharmonija – novi simbol grada

Venecija severa, kako još zovu Hamburg, skriva jedan neverovatan arhitektonski dragulj koji je postao novi simbol grada, a to je Elb filharmonija. U stvari, ne možemo reći da Hamburg skriva “Elbi”, kako je stanovnici od milošte zovu, jer ova velelepna građevina bukvalno dominira lukom i možete je videti iz različitih delova grada. Nastajala je 10 godina, a osim što su probijani rokovi za izgradnju, višestruko je probijan i budžet. Stanovnici Hamburga su bili nezadovoljni zbog trošenja ogromne količine novca na samo jednu zgradu, ali kada je konačno otvorena 2017. godine Elba filharmonija postala je obožavano “čedo” Hamburga. Osim spektakularnih muzičkih koncerata i akustike za koju tvrde da je među najboljima na svetu, sa zgrade filharmonije pruža se ubedljivo najbolji pogled na grad i luku.

Antistres stepenicama do nestvarnog pogleda na grad i to za “dž”

Čak i ako ne kupite karte za stručno vođeni obilazak filharmonije (koji svakako toplo preporučujemo zbog niza neverovatnih priča i nestvarnog, modernističkog enterijera), do terase sa koje se grad vidi kao na dlanu možete stići besplatno i to najdužim zakrivljenim pokretnim stepenicama u Evropi. Karakteristično za ove stepenice je to što se kreću prilično sporo, a razlog za to je fantastičan – stepenice imaju antistres dejstvo! Naime, projektanti su želeli da pomognu publici da se posle napornog radnog dana opusti pre ulaska u koncertnu dvoranu, liše ih stresa i užurbanosti. Procenili su da će dva i po minuta vožnje biti dovoljno da se posetioci relaksiraju i kvalitetnije uživaju u muzičkim spektaklima zbog kojih su došli.

Interesantno je da je zgrada nastala na starom skladištu, o čemu svedoče crvene cigle u donjem delu objekta, da bi se na njih nastavilo pravo remek-delo arhitekture u vidu staklenih talasa. Filharmonijska dvorana Elbe postala je orijentir grada i ponosno krasi ulice četvrti Hafen Siti.

2500 mostova “Venecije severa”

U starom delu grada Altštadtu ušuškan je istorijski centar. Među brojnim spomenicima kulture koji plene lepotom, posebno se ističe crkva Svetog Mihajla, ali i gradska skupština Rathaus – impozantna građevina koja se smatra simbolom grada. U Altštadtu se nalaze brojni romantični lokali, prodavnice, kafići, restorani, brojni kanali, ali i 2500 mostova zbog kojih Hamburg mnogi nazivaju “Venecijom severa”.

Krstarenje Elbom se ne propušta

Pa, kada ste već u “Veneciji severa”, jasno je da ne smete da propustite priliku da krstarite Elbom, jer Hamburg naprosto vapi da bude viđen sa vode. O tome govori i postojanje jedinstvenog festivala brodova “Hamburg Cruise Days” koji se ove godine održao u septembru. Spektakularnu paradu brodova koji krstare Elbom u večernjim satima sa obale ali i reke pomno prate stotine hiljada znatiželjnih ljudi, dok čamci, luksuzni kruzeri, jedrilice, ali i objekti u samoj luci ponosno šljašte u plavim bojama Hamburga, baš kao i vatromet koji ne prestaje satima.

Budućnost bez automobila nije daleko

Za razliku od većine gradova u kojima vlada saobraćajni kolaps i gde morate da se čuvate pomahnitalih vozača četvorotočkaša, u Hamburgu, ako ste pešak, posebnu pažnju morate da obratite na bicikliste, jer im je grad doslovno podređen, a biće ih samo još više. Naime, u duhu održivosti i brige o ekologiji, sve češće se govori o tome da u bliskoj budućnosti automobilima neće biti dozvoljeno da saobraćaju po centru grada, pa će bicikli, pored javnog prevoza, postati dominantno prevozno sredstvo. I to nije sve. U razgovoru sa Hubertom Nojbaherom, vlasnikom kompanije koja u svom vlasništvu poseduje turističke brodove za krstarenje Elbom, saznali smo da se masovno vrše korekcije brodskih motora, te da dizel izlazi iz upotrebe u korist ekološki prihvatljivijih opcija.

Tolika briga o životnoj sredini učinila je da Hamburg u praksi ponosno dokazuje da se priroda savršeno može uklopiti u život dinamičnog velegrada, zbog čega je ovaj hazeatski grad još 2011. godine dobio titulu „Zelene prestonice Evrope” i to zahvaljujući ogromnom broju parkova, zelenih površina, rezervata prirode, luke, kanala, ali i jezera Alster.

Podvodni tunel fascinira turiste

Dok ste u luci, ne propustite priliku da posetite još jednu nesvakidašnju turističku atrakciju, biciklističko-pešački podvodni tunel Sent Pauli Elba, koji spaja pristanište na južnoj obali i četvrt Štajnverder na severnoj obali. Tunel je otvoren 1911. godine i predstavljao je tehničko čudo svog vremena. Dugačak je 426 metara, i nalazi se na oko 24 metra dubine. Posetioci kroz tunel mogu da pešače trotoarom ili da voze bicikle po središnjem delu puta. Kažu da ga studenti posebno vole i koriste, jer često žive u stanovima na drugoj strani grada, gde su kirije znatno jeftinije.

Kvart ludih žurki i ulica “crvenih fenjera”

Za one željne provoda rezervisana je četvrt Sent Pauli, posebno ulica Reperban, koja se davnina smatra ulicom “crvenih fenjera”. Osim striptiz barova, pronaći ćete i druge “specijalizovane” lokale, radnje u kojima se prodaju seksualna pomagala, muzej seksa i ko zna šta još… Osim toga, u ovom kvartu je mnogo najrazličitijih klubova, restorana, kafića, diskoteka i barova zbog koji se Sent Pauli smatra mestom najboljih žurki, ne samo u Hamburgu, već i van granica Nemačke.

Porciju labaskusa, molim vas…

Hamburg ima veoma bogatu gastronomsku scenu, a zbog blizine mora i nadaleko čuvene riblje pijace, svakog trenutka ćete moći da uživate u specijalitetima od sveže ribe i plodova mora. U gradu ima više restorana sa zvezdicom ili preporukom čuvenog Mišlena, a ukoiko ste u potrazi za nečim jedinstvenim, predlažemo vam labaskus, jelo hamburške luke i moreplovaca Severnog i Baltičkog mora, veoma neskavidašnjeg izgleda, ali i ukusa. Pored krompira i usoljene govedine, u dubokom tanjiru ćete naći kuvanu cveklu, kisele krastavčiće, prženo jaje, kao i rolovanu haringu. Možda nije za svakoga, ali ovo jedinstveno jelo sasvim sigurno vredi probati.

U Hamburg se ne ide, u Hamburg se vraća

Živopisan, dinamičan i raznolik, Hamburg je grad koji svakako zaslužuje da se nađe visoko na spisku svakog ljubtelja putovanja. Bilo da vas interesuje istorija, kultura, umetnost, provod, priroda ili gastronomija, u Hamburgu ćete naći sve to i još mnogo više. A još ako ste ljubitelj sporta, eto još jednog razloga da svratite u tzv. Veneciju severa, jer će upravo u Hamburgu biti održane neke od utakmica predstojećeg Svetskog prvenstva u fudbalu 2024. godine. Kad jednom odete u Hamburg, poželećete da se vratite, a to je možda i najbolja preporuka za jedan grad – oni koji mu se vraćaju.