"Tošić mi je 'pomogao' da smirim Pepea, nisam strogi brkati sudija"

Petr Čeh mu je čestitao na crvenom kartonu, saznao je kakav osećaj biti oči u oči s Ronaldom, postao je „najpošteniji sudija u Srbiji“ a nije sudio derbi, i mnogi veruju da može da bude bolji čak i od Milorada Mažića.

Žikica Babović
Podeli
Foto: B92
Foto: B92

Reč je o Srđanu Jovanoviću, trenutno najboljem srpskom fudbalskom sudiji, koji je prošle nedelje imao čast da u Udinama sudi finalni meč Evropskog prvenstva mladih reprezentacija između Španije i Nemačke (2:1).

Da Jovanović nije „zalutao“ na ovu utakmicu govori i podatak da je pre dve godine bio glavni arbitar i u finalu odigranom u Gruziji na Evru selekcija do 19 godina.

Trening, utakmice, porodica, posao

"Treniram pet, šest puta nedeljno. Imam porodicu, ženu i tri sina od četiri i dve godine, i tri meseca. Često sam odsutan od kuće i zahvaljujem im se na podršci. Imam ogromnu podršku u kompaniji Adam Šped, koja se bavi transportom i carinjenjem robe. Kada smo pregovarali, dogovorili smo se da radim pola radnog vremena, što je neuobičajeno u Srbiji, ali ne i u Evropi. Danas nije realno da radiš osam sati i da se posle toga profesionalno posvetiš suđenju. Ali zaista imaju razumevanja za mene, hvala im na tome.Takođe, bez podrške FSS i FSB, matične beogradske sudijske organizacije, sve bi bilo mnogo teže".

U poslednje vreme dobre sudije dolazile su iz Vrbasa (Milorad Mažić, Miroslav Radoman, Vlado Glođević, p.a.), da nemate i vi neke korene u tom kraju?

"Ha, ha, nemam. Naprotiv, moji su sa juga, a ja sam rođen u Beogradu", rekao je Jovanović na početku razgovora za B92.net.

Milorad Mažić je otišao u Kinu, mnogi vas vide kao njegovog naslednika. Da li vas to opterećuje ili vam prija poređenje?

"Meni je normalno da sudiji koji je pre godinu dana bio akter finala Lige šampiona u medijima traže naslednika. Ne možemo da kažemo „novi Zoran Petrović“, jer je on sudio davno. Mažić je definitivno jedan od naših najboljih sudija svih vremena, ne možemo da poredimo današnji fudbal sa 30 kamera i nekada kada greške sa tri kamere nisu mogle da se vide. Prija mi poređenje, ali on je svoj čovek, ja sam svoj. I svako gradi karijeru na svoj način“.

Zašto vas zovu najpošteniji sudija u Srbiji, kako se postaje najpošteniji sudija?

"Čitam novine, portale, neiskren bih bio kada bih rekao da ne čitam. Kada pročitam 'Jovanović najpošteniji sudija', mislim da je to prenaglašeno, ali razumem šta znači naslov i šta ljudi vole da pročitaju. Ako se tako piše o meni, mogu samo da kucnem u drvo. Šta znači najpošteniji? Mi svi grešimo. Ako je neko pogrešio, to ne znači da nije pošten. Najbolji sudija je onaj koji najmanje greši, a ne onaj koji ne greši. Taj ne postoji. Surovo je pričati o tome da li je neko pošten ili ne. Nama je svaka sledeća utakmica najvažnija, i brzo će se zaboraviti finala koja sam sudio ukoliko ne budem u nastavku karijere na visokom nivou. Specifičnost našeg posla je to što te pamte po poslednjoj utakmici ili po najvećem skandalu. Mogao si prethodno vrhunski da odsudiš 200 utakmica, ako si na poslednjoj doneo neku lošu odluku, pamtiće te po tome".

Bože zdravlja, biće i derbi

Učio od Koline, Rosetija...

„Meni se najviše sviđa italijanski stil, to je nekako i tradicija srpskih sudija da vole Italijane. Kada sam počinjao uzori i idoli bili su mi: Kolina, Roseti, pa Ricoli. Oni su uvek visoki, atletski građeni, kao manekeni. Danas više nemam idola".

„Najpošteniji sudija u Srbiji“ još nije sudio derbi?

„Kada sam počinjao da sudim želeo sam da stignem do Superlige, sledeći korak bio je da postanem međunarodni sudija i da sudim derbi. Bože zdravlja, biće derbi pre ili kasnije. Čim je ovako, znači da tako treba i da bude. Normalno je da sa finalom Evra za mlade igrače ambicije ne prestaju. Cilj mi je neko veliko takmičenje A selekcija, što znači Evropsko i Svetsko prvenstvo. Biti tamo znači da si sudija elitne grupe i da si napravio veliki uspeh“.

Zašto suđenje, koji je bio motiv?

Moj pokojni stric Srđan Jovanović bio je sudija najvišeg ranga, svi koji ga pamte iz tog vremena kažu da je bio dobar sudija. Uz njega, još tamo neke 2001, počeo sam da se interesujem ozbiljnije za suđenje, mada sam to voleo od malih nogu. Drugari su igrali fudbal, a ja sam pravio žute i crvene kartone i delio im pravdu. Verovatno je nešto u genima. Iako mi nije rođeni stric imamo čak i mladež na ruci na istom mestu, skoro iste veličine. To je neverovatno“.

Mažić se krvavo borio

Foto: Starsport
Foto: Starsport

U karijeri brzo napredujete, kada vas možemo očekivati u elitnoj grupi sudija UEFA?

„Sa 27 godina došao sam na Superligu, godinu dana kasnije postao i internacionalac. Da bi postao međunarodni sudija potreban ti je sticaj hiljadu srećnih okolnosti, kao i u životu. To što je neko došao do nekog statusa ne znači samo da je bolji od onih prethodnih, već da je imao i veliku dozu sreće. Kvalitet - da, ali sreća je nešto bez čega ne može da se ode ni u prodavnicu. Na nivou UEFA jedan sam od najmlađih sudija i sve ide u dobrom pravcu. Do sada sam sa mojim timom sudio utakmice Lige Evrope, kvalifikacije za Svetsko i Evropsko prvenstvo. Ja sam posle godinu dana u prvoj kategoriji dobio Evropsko prvenstvo za mlade, što se ne dešava često. Na kraju i finale. Kažu mi: „Mažić je sada u Kini, znači da ćeš ti sada doći na vrh“. Nemamo mi rezervisano mesto za Srbiju u elitnoj grupi. Između njega i Zorana Petrovića prošlo je 25 godina. Mažić se za to izborio krvavim radom, na meni je da to mesto na isti način zaslužim. Imamo sudije koje su počele međunarodnu karijeru u trećoj kategoriji i završili je na tom nivou".

Da li je teže suditi evropske ili utakmice naše Superlige?

„Domaće prvenstvo je lakše je jer znaš jezik, igrači te poznaju jer te viđaju svake nedelje, a teže je zato što si tu svaki dan, treba da se posle utakmice probudiš u toj zemlji. Kada je u pitanju UEFA tu odsudiš, sutra ujutro napustiš zemlju. Ako si napravio problem, napravio si, dobićeš lošu ocenu, i to je to. Ali nema pompe, medija... Ovde te mediji „malo proprate“.

"Pozdravio te Duško"

Photo by Jan Kruger/Getty Images
Photo by Jan Kruger/Getty Images

VAR čisti fudbal od ozbiljnih grešaka

"Po pravilima, sudija iz VAR sobe može da predloži sudiji da ide da pogleda situaciju, a sam sudija odlučuje da li ide da gleda ili ne. Ako se sudiji predloži, a on ne ode i ustanovi se da je doneo pogrešnu odluku, onda je u velikom problemu. Ako ispoštuje predlog i donese ispravnu odluku, sve je ok. Proverava se da li je bio penal ili ne, da li je bio pogodak ili ne, da li je bio direktan crveni karton ili ne, što se ne odnosi na drugi žuti, i proverava se identitet igrača kod dodeljivanja kartona, ukoliko postoji neka nedoumica. Ali nije samo to VAR. Svaki gol se provera od početka akcije, da li je prethodno bilo prekršaja, ofsajda, da li je lopta izašla van terena. VAR protokol ispisan je na 56 strana, traje tokom cele utakmice, iako na prvi pogled izgleda da se koristi samo kad sudija ode da pogleda situaciju. Ideja VAR-a je da se očisti fudbal od ozbiljnih greška, one koje ceo svet prepozna, a ne da se napravi bezgrešno suđenje, jer ono ne postoji. VAR je tu da očisti fudbal od ozbiljnih grešaka, pa čak i od nasilnog ponašanja igrača. Na Svetskom prvenstvu u Rusiji nije bio nijedan crveni karton za nasilno ponašanje, pljuvanje, udaranje bez lopte... Sada u podsvesti svi igrači znaju da se sve vidi i da crveni karton može da dobije i posle deset minuta od nekog udarca koji se u prvi mah nije video. Mislim da će se u budućnosti još razvijati, a za sada je dao odlične rezultate. Ne postoje greške kao što je bila ona da se Englezima ne prizna gol, a lopta je prešla liniju za pola metra".

Kako izlazite na kraj s prgavim igračima?

"Suđenje se promenilo, nekada se išlo na sejanje straha i sudije su bile te koje su namrštene, sa brkovima, i koje delile pravdu. Sada se od nas traži da budemo profesionalni, mirni na terenu, odmereni, na distanci, bez dodidirivanja igrača, jer ako ga pipneš iz najbolje namere on može da napravi skandal od toga, da padne... Ne smejem se mnogo, ne ide mi uz sudijski poziv, ali osmeh nekad reši nešto. Pa, i Mažić važi za sudiju koji se ne smeje. Neke sudije poput Čakira sve rešavaju bez reči, očima, govorom tela".

Koje utakmica se uvek rado setite?

"Sudio sam Portugaliji, evropskom šampionu za koji igra jedan od najboljih igrača sveta. U tom trenutku bilo je to za mene nešto novo, pozitivan pritisak kada vidiš takvog fudbalera pored sebe, jednog od najvećih ikada, kojeg si do juče gledao samo na televiziji. Ali taj osećaj trajao je 10, 15 minuta, posle je sve prošlo. Za taj meč vezana je i jedna anegdota. Pepe, koji je poznat kao temperamentan igrač i koji može da bude „trablmejker“, u tom trenutku igrao je sa našim Duškom Tošićem u Bešiktašu. Napravio sam štos, pre utakmice u tunelu sam mu prišao i rekao da ga je Duško pozdravio, iako Duška nikada nisam sreo, video i ne poznajem ga lično. Računao sam, neće praviti problem prijatelju njegovog prijatelja. I zaista je bio jako korektan, mada nije ni bilo razloga da bude drugačije u pobedi nad Farskim Ostrvima od 5:1. Duel Bate Borisov - Arsenal je bio jako zanimljiv, kada mi je Petr Čeh čestitao i priznao da je isključenje Lakazeta bilo opravdano".

Jedna od onih koje ćete se rado setiti je sigurno i finale Evropskog prvensva za mlade?

"Zaista je sjajna stvar biti deo takve priče, makar bio sakupljač lopti ili gledalac, a možete da zamislite kako je kada dobijete priliku da određujete početak i nastavak igre na jednoj ovakvoj utakmici. Pjerluiđi Kolina je napisao knjigu „Moja pravila igre“, koju sam pročitao jedno „par hiljada puta“. Svaki pasus. On kaže da su nama sudijama sve utakmice iste, samo su neke „malo više iste“. E, finale je takva utakmica. Da li je u kartanju ili u fudbalu ispred škole, ali je finale. Podsvest radi svoje. U pripremi utakmice sa članovima mog tima, Urošem Stojkovićem i Milanom Mihajlovićem, rekao sam da odsudimo najbolje što znamo, ništa novo, ne treba da dosudim kazneni udarac tako što ću da napravim kolut unapred pa da pokažem na tačku, već da radimo na način koji nas je i doveo do finalnog meča. U dubini duše, znaš da bi bilo dobro da sve ispadne kako treba. Ima pritiska, ali pozitivnog. Srećom, sve je ispalo kako treba, i možemo da budemo jako zadovoljni".