Novak i 2020, šampionski rulet – večita igra samodokazivanja

Punih 16 godina Novak Đoković ispisuje stranice teniske istorije. Duopol Federer-Nadal pretvorio je u rivalstvo trojnog tipa. Obeležio proteklu deceniju. Sada, na ulazu u 2020. postavlja se pitanje koliko je gladan novih pobeda? I hoće li nadograditi 275 nedelja na vrhu ATP liste novim sedmicama na tronu?

Zoran Kecman
Podeli
Photo by Clive Brunskill/Getty Images
Photo by Clive Brunskill/Getty Images

Šampion ostaje šampion do samog kraja. A sudeći po svemu što smo od Novaka videli u proteklom okretu Zemlje oko Sunca, taj kraj se još ne nazire. Dolaze novi turniri, nove prilike, nova dokazivanja. Borbe u magičnom teniskom trouglu, izazov odolevanja mladima. U svemu tome, Novak i dalje mora da drži svoj šampionski put.

Od Australije, preko Kalifornijske pustinje i Majamija, preko ervropskih turnira na šljaci, do carstva Vimbldona, pa letnjeg američkog betona, ove godine presečenog olimpijskom avanturom. Sve do jeseni i finiša sezone na turnirima u Aziji i Evropi. Imaće Novak Đoković još prilika da popravi saldo trofeja, nedelja na prvom mestu, ostvarenih rekorda.

Motiv je i dalje tu. Dok su Rodžer Federer i Rafael Nadal spremni da jednakom spremnošću ulaze u svaki novi turnir, nema razloga da ne verujemo da je Novak Đoković spreman da načini zaokret i pusti ih da mu odmaknu. Rodžer i Rafa su najbolje Novakovo pogonsko gorivo – superoktanski kerozin! Odmakli su dovoljno, pre svih Nadal i otuda je 2020. možda i krucijalna godina na jednom planu – u pitanju je konačna bitka oko toga ko će u teniskoj istoriji ostati upisan kao onaj sa najvećim brojem Grend slem titula.

Grend slem trka sa rivalima

Photo by Julian Finney/Getty Images
Photo by Julian Finney/Getty Images

Skor Novaka u sezoni i na Grend slemovima

2016. 65-9 21-2 (2 titule)
2017. 32-8 9-3 ( bez titule)
2018. 53-13 21-2 (2 titule)
2019. 57-11 22-2 ( 2 titule)

Poslednje dve godine Novak je imao odličan učinak kada je reč o turnirima velike četvorke. Da nije bilo one nesrećne 2017. i povrede lakta, pitanje je da li bismo sada imali takav skor na vrhu, da Federer ima 20, Nadal 19, a Đoković 16 Grend slem pehara.

Razlika i dalje nije nedostižna i nenadoknadiva, naprotiv. Jer kada se ima u vidu da je Đoković u protekle dve godine na turnirima velike četvorke ostvario skor od 43 pobede i svega četiri poraza, odgovor na pitanje može li do nekog novog Grend slema sam se nameće. Četiri od poslednjih osam najvećih titula, završio je u njegovim rukama. Zašto ne bi nastavio sa žetvom i u narednih 12 meseci?

Svako ko iole sumnja u Đokovića, treba samo da zaviri u podatke. U 2019. se sa svoja dva najveća rivala susreo u dva velika finala – sa Nadalom u Australiji i Federerom na omiljenom mu Vimbldonu. I oba puta je izašao kao pobednik. U direktnim duelima ih je, dakle, sprečio da naprave razliku. Problem su bili Pariz (nevreme, odličan Dominik Tim, slab Novakov dan) i Njujork (povreda ramena) kada su rivali (čitaj Nadal) profitirali.

Onaj januarski australijski tajfun, koji je zbrisao sa terena Rafaela Nadala, na neviđeno jednostavan način, treba da bude u glavi svima kada budu pravili prognoze kako bi mogao da se završi prvi Grend slem turnir sezone na najudaljenijem kontinentu.

Jer sedam puta je sedam puta, a gde je sedam, tu je i osam. Novak, koji je u Australiju stigao nedavno, ne krije svoju „ljubavnu aferu“ sa ovom delom sveta. Melburn kao turnir je kao krojen po meri za njega – idealna podloga, savršen odskok lopte, a uz sve to ima veliko iskustvo. Protivnik mu je, kao i svima velika vrućina, ali to je nešto sa čim se u protekloj deceniji i te kako dobro nosio.

Nova svetlost Pariza

Photo by Clive Mason/Getty Images
Photo by Clive Mason/Getty Images

Po završetku Australijan Opena 2019. Novakov trener Marjan Vajda najavio je da će poseban akcenat biti stavljen na popravljanju Novakove igre na šljaci. Za verovati je da se isti recept očekuje i ove sezone i da bi, određeni rad dao rezultat u vidu novog finala ili možda čak i titule da su uslovi za igru na „Šatrijeu“ onog olujnoj i vlažnog vikenda u Bulonjskoj šumi bili koliko-toliko regularniji.

Rolan Garos je carstvo Rafaela Nadala, ali 2020. videćemo novi turnir, neki novi Rolan Garos, pod svetlosti reflektora, sa pokretnim krovom koji će neutralisati spoljašnji vremenski faktor i koji će, nesumnjivo, više ići na ruku Novaku Đokoviću koji je samo jednom, 2016. godine uspeo da slavi na ovom takmičenju.

Ko može da kaže kako će mečevi koji će se na nekoliko terena igrati pod svetlom reflektora i ako bude trebalo i u dvoranskim uslovima, sada uticati na Rafaela Nadala i Novaka Đokovića? Nije li taj i takav Rolan Garos sada motiv više za Novaka Đokovića da pokuša da napravi „brejk“ na terenu večitog Rivala. Osviji li pre toga Melburn, doći će na dva koraka od Španca, a pobedi li u Parizu, Vimbldon, na kojem je pet puta bio najbolji, kao nekada Bjern Borg, dao bi mu priliku da stigne Španca.

Ipak, sve to su samo lepe želje i Novak odlično zna šta će morati da uradi da bi sve išlo po idealnom scenariju. Sve će zavisiti od toga kako krene u sezonu, bude li odbranio krunu u Melburnu imaće novi, dodatni polet da trku za nezvaničnom titulom najvećeg svih vremena u 2020. učini beskrajno zanimljivom i dramatičnom.

Dobar žreb na Vimbldonu može mu doneti novi uspeh, a u kakvom stanju i sa koliko energije bude došao u Njujork, biće od velikog značaja za rasplet poslednjeg Grend slema u sezoni. Jer ne treba zaboraviti da ga usred leta očekuje nešto što do sada nije uspeo da osvoji – olimpijski turnir u Tokiju. Zlato iz Japana je davni san i ne treba sumnjati da će Novak učiniti sve da „spere razočaranje“ Rija 2016. i na tom planu se upiše u istoriju sporta. Jer ovo je, budimo realni, možda i poslednja takva prilika.

Povratak na tron na ATP listi

Photo by Alex Burstow/Getty Images
Photo by Alex Burstow/Getty Images

Novak je od jula 2011. do jeseni ove godine, ukupno 275 nedelja proveo na prvom mestu ATP liste. Usput je preskočio mnoge, ispred njega su ostali samo još Rodžer Federer sa 310 i Pit Sampras sa 286 nedelja vladavine. Oba i te kako dostižni, a koliko brzo zavisiće svakako najviše od rezultata ove sezone.

Đoković je, uz malo bolje rezultate, mogao i 2019. da završi na vrhu, ali Nadal ga je pretekao i sada je Španac taj kojeg treba svrgnuti sa prestola, ma koliko se to mnogima činilo da više nije primarna Đokovićeva opsesija.

Činjenica je da smu mu prioritet Grend slem trofeji, ali sve je to nekako povezano, jer osvajanje najvećih titula daje pravu platformu za nadogradnju i na drugom planu.

Da bi se Novak vratio na čelo svetskog teniskog karavana, potrebno je, što je svakako najbitnije, da ostane zdrav. To je preduslov svega. Drugo, biće ekstremno važno da odbrani 2.000 poena na Australijan Openu.

Konačno, veoma bitno je i da prvu trećinu sezone, dakle do kraja marta, završi sa daleko boljim učinkom, pre svega na dva američka mastersa, u Indijan Velsu i Majamiju, na kojima je u 2019. stigao do trećeg i četvrtog kola i akumulirao za njega skromnih 135 poena. Eventualne titule na mini američkoj seriji dale bu mu odlične izglede da u dogledno vreme stigne Nadala koji u sezonu ulazi sa svega 840 bodova prednosti.

Takođe, Novak ima dovoljno prostora za nove poene i na još nekoliko turnira, pre svega Monte Karlu, Sinsinatiju, na US Openu gde je osminom finala osvojio 180 bodova. Ne treba zaboraviti ni da ga nije bilo na Rodžers kupu i da tu takođe može da osvoji nove poene bude li rešio da tamo ponovo zaigra.

U svakom slučaju, bitka za tron sa Nadalom biće ekstremno zanimljiva, a svakako će je oplemeniti i prodor novog talasa igrača, poput Danila Medvedeva, Stefanosa Cicipasa i Aleksandera Zvereva, te uvek neugodnog Dominika Tima, sa kojima će okšraji biti od prevashodnog značaja kada se bude igrao svaki turnir. Ko se bude bolje nosio sa njima, imaće veće šanse da na kraju bude kralj svetskog tenisa u 2020.

Novak svakako ima recept, znanje, klasu, iskustvo, motiv i želju da u 2020. nastavi svoju neverovartnu tenisku bajku. A svaki meč je, kako što je jednom lepo rekao Andre Agasi, jedan život u minijaturi. I Đoković to dobro, dobro zna.

Kaš što je i slavni Artur Eš nekada gorovio, da se „ šampion boji poraza, a svi ostali se plaše pobeđivanja“, tako i Novak najbolje zna – pobedi li u onoj svojoj unutrašnjij borbi, savlada li sve svoje prepreke i izazove, imaće veliku šansu da 2020. pretvoru u još jednu godinu iz snova. Kada ste Novak, tako nešto je apsolutno moguće.

Zoran Kecman

strana 1 od 2 idi na stranu