Madrid post festum: Novak i Rafa posle Alkarasa

Neko je to posle polufinalne pobede nad Novakom duhovito složio, "nema bega iz - Alkarasa!"

Zoran Kecman
Podeli
Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Dakle ne čuvenog Alkatraza, ozgloglašenog američkog zatvora, već iz stega čudesne igre novog španskog teniskog čuda, Karlosa Alkarasa.

Ako je ono što smo gledali u februaru i martu u Riju i Majamiju bila samo najava, šta je onda ovo što smo videli nedavno u Barseloni i ove nedelje u Madridu?

Nova "nadalizacija" španskog i svetskog tenisa? Početak jedne blistave teniske ere koja bi po svemu sudeći mogla da protekne u znaku mladića iz Mursije, koji već sada igra na stratosferičnom nivou.

Znate, nije lako zavrteti pamet Rafaelu Nadalu i Novaku Đokoviću u ciglo 24 sata, koliko god oni bili nespremni. I to još na šljaci.

Nadal je u petak poslao jasno upozorenje Novaku šta može da mu se dogodi, ali "horoskopi" ta dva meča u kojima je glavni akter bio momak iz El Palmara, mogu se različito protumačiti. Pre svega u svetlu forme sadašnjeg i bivšeg broja jedan, kroz prizmu, usuđujem se reći, budućeg broja jedan.

Alkaras je primetno lakše dobio Nadala, nego Novaka. Možda i to pokazuje da je forma Đokovića već sada nešto ispred Nadalove, da ne gledamo Rafin skor sa početka godine, samo sadašnji trenutak, posle petonedeljne pauze.

Nadal još nije svoj na šljaci, ovo mu je bio prvi turnir posle pauze, a Madrid nije njegova Meka. Ima ubedljivo najbrže uslove za šljaku, to mu manje odgovara. Još jednom se to potvrdilo tačnim.

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Za Alkarasa, sve je jasno – on iz nedelje u nedelju otkriva zemlju teniskih čuda. I ne plaši se uloge surovog osvajača.

Svakim novim izlaskom na teren, teniski svet dobija sve više i više kontura igre supertalenta iz Andaluzije, ali nekako se jasno nameće utisak da je on, već sada sa 19 godina, u svojoj igri asimilirao ono najbolje iz igre Đokovića i Nadala. Igra poprilično "novakovski", ali sa žarom i strašću Nadala, i pritom, ne samo da je u svoj stil upio mnogo toga iz njihovog repertoara, već je određene stvari kod jednog i drugog usavršio maksimalno.

Recimo, drop-šot, kojim je izluđivao i Rafu, a naročito Novaka. To su bili toliko odmereni i precizni udarci koji bi jednostavno protivniku "odsekli noge", nije bilo teorije da se to stigne!

Ipak, o Alkarasu će se tek pisati i pisati, ali ovaj finiš madridske nedelje zanimljiv je i sa aspekta pitanja gde su trenutno na lestvici forme Rafa i Novak?

Mnogi su ih početkom godine videli kao glavne takmace za grend slem titule u ovoj sezoni, ali posle iskustava sa neustrašivim junošom iz Mursije, mogli bi i jedan i drugi da se slože da su obojica dobili super izazov i rivala na tom frontu.

Može li Alkaras da bude i prva priča Pariza? Da tamo, kao nekada Nadal 2005. godine, zablista punim sjajem?

Neko će reći - grend slem je druga priča, igra se u tri dobijena seta i to je tačno.

Ali neko će i primetiti - Novak uskoro puni 35, a Nadal 36 godina, dok je Alkaras tek na 19. stepeniku, pršti od snage i samopouzdanja - on je poput tigra koji napada starije žrtve, zna da su ranjivi, već je namirisao to. Naročito ako se ima u vidu da je Novak imao dugu pauzu, a da je Rafa bio povređen i da još kuburi sa tom hroničnom povredom stopala.

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Dakle, pitanje je sad, gde je Novak Đoković posle Madrida?

Reklo bi se, tu gde se i moglo očekivati. Daleko unapred od Beograda, ali još na priličnoj udaljenosti od svoje najbolje igre i nivoa koji je potreban za osvajanje Rolan Garosa.

Nesumnjivo je napredovao u odnosu na povratnički Monte Karlo i Srbija open.

Pre svega fizički, nije bio toliko primetan taj numor i nedostatak kondicije, kao recimo onaj u finišu finala sa Rubljovom na Dorćolu. Jasno je, bolest i virus su prošlost, pojačan je rad u svakoj fazi, ulazi se u grend slem rutinu.

Madrid mu je dao priliku da veže nekoliko zaista dobrih mečeva, od kojih je ovaj sa Alkarasom polufinalni, po mnogima možda i najbolji meč od početka sezone.

Svega je tu bilo od onog na šta nas je Novak navikao - i dobrih servisa, taktičke igre, solidnog broja vinera. Jeste, bilo je i sumnje u neke svoje udarce, pogotovo sa bekhend strane, ali ne treba u tome čitati ništa dramatično. Setimio se da Novak ipak nije mnogo igrao ove godine.

U svakom slučaju, njegov misaoni procesor dobio je novu energiju, Alkaras ga je naterao da posegne duboko u svoju magičnu torbu i izvuče niz trikova, kako bi se ostalo na terenu.

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Ali meč je bio i odličan za skeniranje vrlina i mana protivnika.

"Njegov kik na ovoj nadmorskoj visini je visok, zaista je bilo teško nositi se sa tim loptama, a ja nisam dobro osećao riter sa bekhend strane", priznao je Novak.

Tačno je, taj servis kik u širinu je često Novaka terao skoro do tribina sa strane, kako bi ga vratio bekhendom, a to je bilo vraški teško.

Ostajao je nepokriven ceo teren, laka prilika za Karlosa da materijalizuje odličan početni udarac.

Ali i to je nešto - Novak je video gde može da bude problem, u slučaju da se suoče i u Parizu.

Sve u svemu, ne bismo smeli biti nezadovoljni, kao što ni Novak svakako nije - ovaj meč sa Alkarasom su odlučile nijanse, nekoliko grešaka, možda pograšan izbor udaraca u kritičnim momentima, kada se sve lomilo.

Šansi je bilo, a to znači da je i Novak na dobrom putu vraćanja u formu, iako su se mnogi uplašili da do dolazak na odbranu krune u Bulonjskoj šumi neće biti sasvim spreman.

Uostalom, Madrid i Pariz se razlikuju dosta, to su konstatovali i Novak, i Rafa i Zverev i mnogi drugi teniseri, uslovi iako se igra na šljaci, jednostavno nisu isti.

Biće otuda zanimljivo videti kako će se energija Alkarasa privići na sporije uslove pariskih terena, i koliko će za njega biti izazov da iz dana u dan dobija mečeve sa tri osvojena seta.

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Što se Đokovića tiče, on je imao idealnu priliku da posle Đerea, Kecmanovića, Hačanova i Rubljova u Beogradu, odmeri snage i sa Monfisom, Hurkačem i Alkarasom u Madridu (sve igrali iz top 50), a ne bi trebalo očekivati ništa manje atraktivan niz duela ni naredne nedelje na Foro Italiku u Rimu, na novom masters susretu teniske elite.

Ni Rim, a ni Parizu nisu izgrađeni za dan, pa tako ni forma za Rolan Garos ne može da se izbrusi preko noći, što Đoković, kao i Nadal, jako dobro znaju.

Rim će biti generalka, poslednje proveravanje i testiranja snaga pred dolazak na Port D'Otoj i tu treba očekivati da vidimo Đokovića u onom starom, prepoznatljivom modu.

Beograd je bio prva, Madrid druga, a Rim treća faza u "operaciji Pariz".

Ako je nešto u svemu tome dobro, onda je to činjenica da je put utaban i viđen, jer Alkaras, u slučaju da se ponovo nađu jedan preko puta drugog, više neće imati taj faktor iznenađenja.

A i grend slem svetla su drugačija, znati kako se stiže do samog kraja, velika je prednost najvećih svetskih majstora.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 2 idi na stranu