Čuvajte se vrućine, sunčanica i toplotni udar su opasni po život

Visoke temperature vazduha ovih dana veoma nepovoljno utiču na zdravlje. Posebno "vrebaju" sunčanica i toplotni udar. Ovi poremećaji termoregulacije mahom nastaju usled direktnog prekomernog izlaganja suncu, pri čemu je posebno ugrožen potiljak.

Izvor: novosti.rs
Podeli
Ilustracija / Foto: Depositphotos/VladisChern
Ilustracija / Foto: Depositphotos/VladisChern

Toplotni udar, iako po simptomima veoma sličan sunčanici, ne mora da bude posledica neposrednog izlaganja sunčevoj toploti. Može da nastane i usled pregrejanog vazduha.

Sunčanica počinje jakom glavoboljom i porastom telesne temperature, koja se u našoj glavi povećava zbog uticaja sunca. Telo pokušava da "rashladi" mozak tako što šalje više hladne krvi u glavu, pri čemu dolazi do proširenja krvnih sudova mozga. Koža tela je suva, uz stalno povećanje telesne temperature. Često se mogu javiti pospanost i vrtoglavica, zbog povećanog znojenja i gubitka minerala, iznenadni "mrak" na očima, zujanje, ili kratkotrajni gubitak sluha. Kod starijih se javlja i gubitak svesti.

Prva pomoć kod sunčanice: osobu treba odmah skloniti sa sunca u hladovinu, ili po mogućstvu u neku zatamnjenu, klimatizovanu prostoriju i staviti je u ležeći položaj. Rashlađivati je polivanjem vode ili hladnim oblogama i davati dosta tečnosti, najbolje vode i kuhinjske soli. U slučaju teških stanja, poput konfuzije ili gubitka svesti obavezno treba zvati Hitnu pomoć.

Toplotni udar ne mora da nastane kao posledica direktnog izlaganja suncu. To je stanje kada se telo pregreje u relativno kratkom vremenskom intervalu. Nastaje naglo i bez najave, usled prekomernog povećanja telesne temperature i nemogućnosti organizma da temperaturu održi u normalnim granicama. Kardinalni znaci i simptomi su telesna temperatura viša od 41 stepena i opšta slabost, topla i suva koža bez znojenja, ubrzan puls i disanje, pad krvnog pritiska i poremećaj srčanog rada. Toplotni udar se obično javlja kada je vlažnost vazduha visoka, za vreme letnjih vrućina, jer je u takvim uslovima otežano prirodno hlađenje organizma znojenjem.

Pre toplotnog udara mogu da se jave i simptomi toplotne malaksalosti i grčeva, vrtoglavica, žeđ, slabost i malaksalost. Unesrećeni prestaje da se znoji zbog dehidracije, odnosno gubitka tečnosti.

Ilustracija / Foto: Depositphotos/sbig_like
Ilustracija / Foto: Depositphotos/sbig_like

Toplotni udar može da bude i fatalan. Smrt može da nastupi naglo ili pacijent umire od akutnih komplikacija, kao što je prestanak rada bubrega. Zato treba brzo reagovati, smestiti pacijenta u hladan prostor, ukloniti sa njega odeću i staviti ga pod hladan tuš. Ako je unesrećeni pri svesti i ne povraća, treba mu dati hladne napitke, a posle toga se obavezno posavetovati sa lekarom. Toplotni udar i sunčanica mogu se sprečiti odevanjem, koje je odgovarajuće klimatskim uslovima. Glavu treba zaštititi prozračnom kapom ili šeširom, a telo laganom odećom, od prirodnih materijala. Unošenje što više tečnosti, vitamina i minerala je obavezno, uz povremeno provetravanje prostorija, a ukoliko smo napolju, zaštitu treba naći u hladovini.

Toplotna iscrpljenost javlja se usled fizičke aktivnosti na visokoj spoljašnjoj temperaturi (višoj od 27 stepeni celzijusa). Često se dešava rekreativcima, nedovoljno aklimatizovanim, zbog nedostatka kondicije ili zato što su dehidrirali ili zbog gojaznosti.

Za razliku od toplotnog udara, kod toplotne iscrpljenosti pacijenti se nesmetano znoje i telesna temperatura im je niža (39-40 stepeni). Simptomi su glavobolja, naježenost, drhtavica, hiperventilacija, mučnina, povraćanje, grčevi u mišićima, ataksija, nepovezan govor. Javlja se tahikardija, hipotenzija, ponekad gubitak svesti.

Terapija kod toplotne iscrpljenosti: sniziti temperaturu vlažnim čaršavima, uz masažu ekstremiteta da bi se poboljšala cirkulacija i zatražiti pomoć lekara.

Ilustracija / Foto: Depositphotos/AllaSerebrina
Ilustracija / Foto: Depositphotos/AllaSerebrina

Sinkopa

Toplotna sinkopa ili krakotrajni gubitak svesti je neadekvatan odgovor kardiovaskularnog sistema na povišenu temperaturu. Najčešća je kod starijih osoba, koje koriste lekove za izmokravanje. Kod njih se javljaju slabost, vrtoglavica, mučnina, povraćanje i omaglica koji mogu da prethode kolapsu. Početak je nagao, ali je trajanje kratko. Na ovu pojavu ukazuje i pepeljastobleda, hladna i lepljiva koža. Pacijenta treba preneti na hladno mesto, da se odmara u postelji i pozvati lekara.

Kako da se zaštitite

  • nikud ne idite bez flašice vode
  • vrat i zglobove hladite vodom, vlažnim peškirom ili maramicom
  • izbegavajte boravak na suncu od 10 do 17 časova
  • zaštitite potiljak od direktnog izlaganja suncu
  • izbegavajte naporan fizički rad, a ako nešto mora da se obavi neka bude rano ujutru do sedam časova
  • kada se krećete po gradu birajte mesta u senci
  • nosite pamučnu odeću svetlih boja, šešir sa širokim obodom, naočare za sunce
  • uzimajte dovoljno tečnosti
  • ishranu podelite u više laganih manjih obroka
  • izbegavajte alkohol i napitke sa previše šećera i kofeina
  • tuširajte se ili kupajte u mlakoj vodi što češće.

Prevencija

strana 1 od 7 idi na stranu