EU sprečila pravednu raspodelu vakcina protiv korone

Evropska unija je obećala pravednu distribuciju vakcina. Ali jedno istraživanje nemačkih novinara pokazuje da su Evropska komisija i proizvođači sprečili pravednu distribuciju. Stotine miliona ljudi nisu dobili ništa.

Izvor: DW
Podeli
Foto: shutterstock, OrelPhoto
Foto: shutterstock, OrelPhoto

Prvu godinu pandemije korone obeležila su velika obećanja. U maju 2020. predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozvala je da se preduzmu zajednički napori kako bi se što brže proizveli vakcina i lekovi protiv korone, i kako bi oni mogli da se pošalju "u svaki ćošak sveta“. Delovalo je da Evropska unija misli ozbiljno.

Rečeno je i da će se u pregovorima s farmaceutskom industrijom, Evropska komisija (...) založiti da vakcina protiv kovida 19 bude "globalno javno dobro". Štaviše, Komisija je trebalo da se kod farmaceutske industrije zauzme za „podelu intelektualnog vlasništva“, posebno ako je ono „nastalo izdvajanjem javnih sredstava“. Ta formulacija proizlazi iz sporazuma između Evropske komisije i država članica iz juna 2020.

Sadržaj tog sporazuma do danas je uglavnom nepoznat, a sada izaziva kritike prema politici EU na vrhuncu pandemije. "Ni države članice, ni Evropska komisija nisu postupile u skladu s onim što su proklamovali. Štaviše, radili su suprotno“, kaže belgijska poslanica u Evropskom parlamentu Katlin van Bremt.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen obilazi fabriku Fajzerovih vakcina u Belgiji u aprilu 2021.

Svet podeljen na vakcinisane i nevakcinisane

Do sada proizvedene vakcine protiv korone distribuirane su neravnomerno. Zar nije postojao interes za njihovu pravednu raspodelu?

Istraživanje koje su sproveli briselska organizacija „Corporate Europe Observatory“ (CEO) i novinari političkog TV magazina "Monitor" nemačkog javnog servisa WDR, pokazuje da EU od samog početka nije težila pravednoj raspodeli vakcina. U junu 2020. rečeno je da je važno "razdvojiti" pravednu raspodelu vakcina od njihove kupovine u EU, što proizlazi iz protokola Evropske unije za nabavku vakcina. Kao rezultat toga, države EU osigurale su milijarde doza vakcina koje su kupile po najvećim cenama i istovremeno blokirale besplatno stavljanje na raspolaganje patenata za vakcine protiv korone.

Krajem 2020. Indija i Južnoafrička Republika podnele su zahtev Svetskoj trgovinskoj organizaciji za povlačenje patenata na vakcine protiv kovida 19. To je pogonima na globalnom jugu trebalo da omogući da počnu proizvodnju vakcina. I uprkos podršci Svetske zdravstvene organizacije i brojnih drugih zemalja, Evropska komisija je blokirala taj zahtev, a ukidanje zaštite patenata opisala kao "najgori mogući scenario", proizlazi iz internih izveštaja.

"Proizvođači ostvarili dvadesetostruku zaradu"

Glavni argument Evropske komisije, ali i proizvođača vakcina, protiv ukidanja patenata bile su milijarde novca uloženog u razvoj. Glavna teza je glasila: „Bez izgleda na dobit, u budućnosti neće biti podsticaja za nova istraživanja.“

Katlin van Bremt dugo se borila za ukidanje patenata. Mnogo novca poreskih obveznika je otišlo u istraživanje i razvoj vakcina, a naravno da su, dodaje, i proizvođači uložili svoj novac. Ali, "s obzirom na to da smo sve te vakcine kupili za populaciju u EU, proizvođači su vratili uloženi novac ostvarivši desetostruku ili dvadesetostruku zaradu. Zašto oni mogu da zarađuju neograničeno?“, pita se poslanica u Evropskom parlamentu.

EU blokira ukidanje patenata

Međutim, Evropska unija je od početka blokirala ukidanje patenata – u skladu sa interesima farmaceutske industrije koja je vodila masovnu kampanju, kako u zemljama članicama EU, tako i Evropskoj komisiji. U decembru 2020. predstavnici Udruženja farmaceutskih lobista EFPIA vodili su direktne razgovore sa Evropskom komisijom. U pismu su lobisti ozbiljno ukazali da bi suspenzija zaštite patenata za vakcine protiv korone bila „ekstremna mera za nepostojeći problem“.
Onima koji su se zalagali za ukidanje patenata to nije išlo u glavu. "U tom trenutku bili smo na vrhuncu pandemije“, podseća Hans van Šaren iz CEO. „Stotine hiljada ljudi umire od korone, a farmaceutska industrija govori Evropskoj komisiji: Nema problema, proizvešćemo dovoljno vakcina za čitav svet. Sada znamo da se to nije dogodilo.“

"Znali smo da će za mnoge vakcina doći prekasno"

Evropska komisija je istraživačkom timu magazina „Monitor“ odgovorila da još uvek ne može da uoči nikakvu grešku u svom radu. EU je, kako se navodi, u velikoj meri pomogla u širenju proizvodnje vakcina u Evropi, a vakcine su se izvozila iz EU u čitav svet.

No, istina je u stvari da vakcine u početku skoro uopšte nisu stizala u siromašne zemlje. Prema jednom izveštaju UNICEF-a, afričkim zemljama je do kraja septembra 2021. isporučeno samo 16 doza na sto stanovnika. U EU je taj broj bio deset puta veći – 157 doza na sto stanovnika.

Južnoafrička lekarka i aktivistkinja Lidija Kernkros iz prve ruke je iskusila posledice te nestašice: „U maju, gotovo šest meseci nakon što je vakcina postala dostupna u svetu, mi nismo vakcinisali ni starije osobe. Videli smo da dolazi treći talas i znali smo da smo zakasnili.“

Mnoge smrtne slučajeve bilo je moguće izbeći

U studiji univerziteta Imperijal koledž u Londonu objavljenoj prošle sedmice procenjuje se da je moglo da bude izbegnuto oko 600.000 smrtnih slučajeva da je ostvaren cilj Svetske zdravstvene organizacije da se do kraja 2021. vakciniše najmanje 40 odsto populacije. No, iako je 2021. postalo jasno da je distribucija vakcina nejednaka, Evropska komisija i države članice EU očigledno nisu bile zabrinute za moguće posledice svoje politike, već pre svega za sopstveni imidž. To se vidi i u internim zapisnicima Odbora za trgovinsku politiku, u koje su novinari magazina „Monitor“ imali uvid.

U januaru 2021. je rečeno da se odbijanje da se ukinu patenti na vakcine protiv korone mora „konstruktivno objasniti civilnom društvu“. U novembru 2021, kada je globalna nejednakost u distribuciji vakcina već izazvala žestoke kritike širom sveta, u zapisnicima sa sednica Odbora stoji da će se oni „dobro pripremiti za predstojeću igru Crnog Petra“.

„Ponekad se čudiš takvom ludilu“, kaže aktivistkinja Lidija Kernkros. "Pa ako ova pandemija nije promenila način na koji razmišljamo, šta onda treba da se desi da se to promeni?“

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 35 idi na stranu