- Nauka -

Novi podvig naučnika: Proizvedena hrana od vazduha slična brašnu

Finski naučnici proizveli su hranu od vazduha. Oni su napravili protein od bakterija iz zemljišta, koje se hrane vodonikom izdvojenim iz vode uz pomoć električne, odnosno solarne energije.

Izvor: B92
Podeli
Foto: EPA-EFE/Orn E. Borgen NORWAY OUT
Foto: EPA-EFE/Orn E. Borgen NORWAY OUT

Naučnici veruju da ukoliko električna energija može da se stvori od sunca i vetra, postoji mogućnost i za proizvodnju hrane koja ne bi negativno uticala na klimu i ne bi imala efekat staklene bašte.

Ostvarenje njihovih snova moglo bi da pomogne svetu da reši brojne probleme vezane sa poljoprivredom.

Proteinski sastojak nalik brašnu

Radi se o visoko proteinskom sastojku, nalik brašnu, koji sadrži 50 posto belančevina, od 5 do 10 posto masti i od 20 do 25 posto ugljenik-hidrata. Navodno izgleda i ima ukus pšeničnog brašna, a mogao bi, nakon predstavljanja 2021. godine, da bude jedan od glavnih sastojaka mnogih prehrambenih proizvoda.

U postupku proizvodnje Soleina ne ispušta se suvišan ugljenik, naprotiv, koriste se gasovi da bi se da bi se proizvela hrana. Uzima ugljen-dioksid iz vazduha, zatim ga kombinuje sa vodom, manjom dozom hranljivih sastojaka i vitamina. Potom, uz pomoć 100% obnovljive solarne energije, pokreće prirodni proces fermentacije sličan onome pomoću kojeg se na primer proizvodi kvasac.

"Kada sam prošle godine posetio pilot-fabriku Solar Foods (Solarna hrana) u predgrađu Helsinkija, naučnici su prikupljali sredstva za nastavak istraživanja", kaže Rodžer Harabin, BBC-ijev analitičar koji piše o zaštiti okoline.

Iz Solar Foods-a kažu da su već prikupili 5,5 miliona evra i, zavisno od cene električne energije, predviđaju da će se njihovi troškovi otprilike poklapati s onima za proizvodnju soje do kraja decenije, možda čak i do 2025. godine.

Harabin kaže da je probao malo proteinskog brašna pod nazivom Solein te da nije osetio nikakav ukus što naučnici i žele. Njihova je zamisao da takvo proteinsko brašno bude neutralan dodatak svim vrstama hrane.

Kažu da bi ono moglo da bude slično palminom ulju koje se dodaje kolačima, sladoledu, keksu, testenini, sosu, rezancima i hlebu, a njegovi izumitelji tvrde da može da se koristi i pri uzgoju mesa ili ribe.

Foto: depositphoto/18percentgrey
Foto: depositphoto/18percentgrey

Proći će godine do zadovoljenja globalne potražnje

Ali i čak ako se stvari budu razvijale po planu, proći će mnogo godina pre nego što proizvodnja proteina bude mogla da zadovolji globalnu potražnju. Reč je o jednom od brojnih projekata koji se bave budućnošću sintetičke hrane.

Direktor fabrike Solein Pasi Vainika, koji je studirao u Velikoj Britaniji, a sada predaje na Univerzitetu Lapenranta, kaže da su ideje koje stoje iza ove tehnologije prvobitno razvijene za svemirsku industriju šezdesetih godina prošlog veka.

Za proizvodnju Soleinova, proteinskog sastojka voda se, uz pomoć elektrolize, 'razdvaja' da bi se mogao proizvesti vodonik, a potom vodonik, ugljen-dioksid iz vazduha, zajedno sa mineralima dovodi do bakterija koje potom stvaraju protein.

Industrija proizvodnje proteina dobijenog iz obnovljivih izvora, CO2 i sunčeve svetlosti može istovremeno smanjiti uništavanje naše planete i ponuditi dugoročno rešenje za jednu od temeljnih prehrambenih potreba.

Ključna odrednica, ističe Vainika, biće cena električne energije. Fabrika očekuje da će se troškovi smanjivati, zavisno od razvoja obnovljivih izvora energije.

Naučnici istraživačkog centra RethinkX, koji predviđaju da će doći do promena kada su posredi brojne vrste na našoj planeti, kažu da će ovi proteini do 2035. godine biti oko deset puta jeftiniji od životinjskih.

Kolaps stočne industrije

Procenjuju da će, kao posledica situacije sa hranom u svetu, doći do potpunog kolapsa stočne industrije.

Kažu da je osnovano i udruženje vodećih naučno-istraživačkih i akademskih institucija kako bi se pronašla inovativna rešenja u borbi protiv klimatskih promena.

Istraživanje sprovedeno prošle godine pokazalo je da su mikrobni proteini nekoliko puta učinkovitiji od soje kada je u pitanju korišćenje poljoprivrednog zemljišta, a i potrebna im je samo desetina vode koja se do sada koristila, prenosi Index.

Drugi faktor biće kulturološki. Mnogi će, bez sumnje, i dalje želeti da pojedu jagnjeće kotlete koji zaista izgledaju kao jagnjeći kotleti.

Profesor Leon Teri sa Univerziteta Kranfild za BBC je rekao da postoji sve veći interes investitora za istraživanje novih izvora hrane, kao i da se sve više ulaže u razvoj sintetičke hrane.

strana 1 od 9 idi na stranu