- Nauka -

Saturnov satelit koji podseća na "Zvezdu smrti" iz Ratova zvezda: "Njegova površina nas vara"

Nove analize pokazale su da jedan od Saturnovih satelita možda krije okean ispod površine, a nije u pitanju Enkelad. Reč je o satelitu Mimas, karakterističnom po velikom krateru na površini zbog kojeg neodoljivo podseća na "Zvezdu smrti" iz Ratova zvezda.

Izvor: RTS
Podeli
Ilustracija: Profimedia
Ilustracija: Profimedia

Blaga i čudna libracija (oscilacija u njegovoj rotaciji) koju su detektovali astronomi mogla bi da bude rezultat postojanja okeana ispod njegove površine.

Ukoliko je to zaista slučaj, Mimas će se pridružiti satelitima poput Evrope (Jupiterov satelit) i Enkelada (još jedan Saturnov satelit) u kategoriji nebeskih tela sa vodnim okeanom.

"Zato što je površina Mimasa izbombardovana i prekrivena kraterima, mislili smo da je čitav satelit veliki komad leda", kaže geofizičar Alisa Roden sa Instituta Sautvest.

Drugi sateliti sa okeanima, poput Enkelada i Evrope, pokazuju drugačije znakove geoloških aktivnosti.

"Izgleda da nas Mimasova površina vara i naša nova saznanja su proširila definiciju potencijalno nastanjivih svetova u našem Solarnom sistemu", objašnjava Rodenova.

Foto: Profimedia; Prikaz neočekivanih dnevnih temperatura na Mimasu
Foto: Profimedia; Prikaz neočekivanih dnevnih temperatura na Mimasu

Na Zemlji, većina života zavisi od sunčeve svetlosti, ali ima i nekih mesta gde organizmi žive u potpunom mraku. Jedno od takvih mesta su dna okeana, gde se životinje skupljaju oko hidrotermalnih otvora koji ispuštaju toplotu i hranjive materije iz Zemljine utrobe.

Na takvim mestima, umesto fotosinteze odigrava se hemosinteza uz pomoć koje se sintetiše hrana.

Čudno ponašanje

Geološke aktivnosti duboko unutar satelita sa podzemnim okeanima, poput Enkelada i Evrope, do kojih dolazi usled plimskog naprezanja i gravitacionih interakcija sa svojim planetama (Saturnom i Jupiterom), stvaraju dovoljno toplota da drže vodu ispod površine u tečnom stanju.

Mimas, međutim, se činilo da ne pripada toj grupi satelita, ali su naučnici uprkos tom primetili pomoću sonde "Kasini" da je njegova libracija slična kao na drugim satelitima sa podzemnim okeanima.

Prema modelima koje su sproveli, Mimasova ledena kora je između 24 i 31 kilometar debela, a ispod nje se nalazi globalni okean. Pošto je prečnik Mimasa samo 396 kilometara, njegova ledena kora je proporcionalno veoma debela. Primera radi, debljina Enkeladove kore je između 5 i 35 kilometara, a njegov prečnik je 513 kilometara.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 14 idi na stranu