- Vesti -

Da se ne zaboravi: Mali Dušan mučki je ubijen na ulici, a hteo je samo da ode i kupi sok

Beograd i cela Srbija pamte tragičnu smrt malog Dušana Jovanovića koga su kada je imao 13 godina mučki ubila dva skinheda.

Izvor: B92
Podeli
Foto: prinskrin/twitter/bosanski/bukvalista/@SolzenjicinH
Foto: prinskrin/twitter/bosanski/bukvalista/@SolzenjicinH

Pre 22 godine na današnji dan Dušan je izašao iz kuće sa novcem u rukama i krenuo u prodavnicu da kupi omiljeni sok. Na putu do tamo presrela su ga dva tinejdžera i zverski pretukla. Dečak se nikada nije vratio kući.

Tu 1997. godinu zauvek su zapamtili njegovi roditelji, otac koji mu je dao novac za sok i ne sluteći šta će da se desi poslao ga u prodavnicu. Ništa nije ukazivalo na to da sledi tragedija koja će zauvek promeniti život porodice Jovanović.

Malog Dušana dva tinejdžera tukla su i šutirala čizmama ojačanim metalom sve dok dete nije prestalo da daje znake života. Sve to odigralo se u jednoj ulici u centru prestonice, nedaleko od Beogradske ulice i Pravnog fakulteta. Dušan je odbio da im da novac koji su mu tražili i onda je počelo maltretiranje. Dečak je preminuo od povreda vrata, koji je bio slomljen.

Kada je video da se dete ne vraća kući otac je krenuo da ga potraži i našao ga kako leži sa glavom u neprirodnom položaju i bez znakova života.

"Viknuo sam tada - Ko mi ubi sina. Izašle su komšije, a ja nisam znao šta da radim. Komšinica je pozvala policiju, a onda je došla i moja žena, koja je počela da vrišti", ispričao je davne 1997. godine Dušanov otac za Blic, prisećajući se šta se desilo te kobne večeri.

Tragična sudbina porodice nije se tu završila. Tri godine nakon Dušanove smrti na svet je došla Kristina. Njegova majka nikada nije bila ona stara iako su mnogi rekli da ju je rođenje drugog deteta promenilo.

"Uvek je pričala o Dušanu i htela da bude sa njim za njegov rođendan. Nikada nije pokušala da se ubije kada sam ja bila u kući. Nedelju dana pre nego je sebi oduzela život primetili smo da je depresivna. Jednog dana sam došla kući i ja sam bila ta koja ju je prva zatekla mrtvu", ispričala je Kristina.

Majka se od tuge obesila jer nije mogla da podnese život bez sina. Otac se teško razboleo i zbog bolesti ostao bez obe noge. Sve do smrti, tri godine nakon smrti supruge, o njemu je brinula ćerka koja je mlada ostala i bez drugog roditelja da se bori za bolji život.

"Volela bih da o Dušanu snime dokumentarni film jer ne želim da se ikada zaboravi šta se desilo mom bratu", dodala je Kristina.

U martu 1998. godine, presudom Okružnog suda u Beogradu, napadači, tada maloletni Milan Čujić i Ištvan Fendrik, osuđeni su maksimalno, na po deset godina maloletničkog zatvora, i upućeni na izdržavanje kazne u Kazneno-popravnom zavodu za maloletnike u Valjevu.

Malog Dušana nema, rana krvari već 22 godine, ali ne sme nikada da se zaboravi. Danas, kada svakodnevno slušamo o vršnjačkom nasilju, moramo da se prisetimo da ono ne sme da prođe nekažnjeno jer može da dovede do tragedija velikih razmera.

strana 1 od 118 idi na stranu