- Vesti -

Satima je odjekivala rafalna paljba: Bio je to jedan od najvećih zločina Nemaca u II svetskom ratu

Nekoliko sati tog 21. oktobra 1941. godine u Šumaricama je odjekivala rafalna paljba. U 14 sati je sve utihnulo. Počelo je u sedam ujutru.

Izvor: B92, Tanjug
Podeli
Foto: Getty/Hulton Archive / Stringer
Foto: Getty/Hulton Archive / Stringer

U znak sećanja, i ove godine u spomen-parku u tom gradu održan je Veliki školski čas, uz podsećanje na jedan od najvećih zločina u istoriji čovečanstva i odakle su poslate poruke mira i tolerancije i apel čitavom svetu da se ovakav zločin više nigde i nikada ne ponovi. Veliki školski čas se kraj spomenika steljanim đacima i profesorima u održava od 1971. godine, kada je izvedena poema "Crni dan" Duška Radovića.

Sahranjivanje je trajalo danima. Ukopavanjem su rukovodile ljotićevske snage uz nadzor nemačkih vojnika.

Nemački okupatori su, kao odmazdu za pogibiju 10 svojih vojnika u napadu partizana 16. oktobra 1941. na 3. bataljon 749. pešadijskog puka Vermahta, u Šumaricama 21. oktobra streljali 3.000 stanovnika Kragujevca i okolnih mesta, među kojima i 300 učenika srednjih škola i šegrta, kao i 15 dečaka, čistača obuće. Najmlađe dete imalo je 11 godina.

Taj događaj predstavlja jedan od najvećih zločina nemačke vojske u Drugom svetskom ratu, i jedan je od najtragičnijih koji se dogodio na tlu Srbije u tom ratu.

Racija u Kragujevcu počela je 18. oktobra uveče, a po spisku beogradske policije, prvo su pohapšene osvedočene pristalice partizanskog i četničkog pokreta, zajedno s njima i Jevreji. Potom je komandant okupiranog Kragujevca Oto fon Bišofshauzen predložio majoru Paulu Kenigu da 19. oktobra raciju sprovede u okolnim selima Beloševac, Mečkovac, Maršić, Korman, Botunje, Grošnica, Gornje i Donje Grbice.

Velika racija muškog stanovništva u Kragujevcu, uzrasta od 16 do 60 godina, počela je 20. oktobra. Stariji su odvođeni iz kuća, kafana, prodavnica, radionica, s pijace, đaci iz škola, a privođeni su uz objašnjenje da će im biti zamenjene lične karte. Prvi civili, uglavnom Romi i Jevreji, streljani su uveče tog dana na Stanovljanskom polju poviše Šumarica.

Foto: fotoaliona/depositphotos
Foto: fotoaliona/depositphotos

U Srbiji se 21. oktobar, od 2012. godine, obeležava kao Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu.

Nemački okupator streljao je civile u Kragujevcu u znak odmazde, a povod su bili nemački gubici u borbama 1. oktobra na putu Kragujevac – Gornji Milanovac, u kojem su Nemci imali 10 mrtvih i 26 ranjenih vojnika.

Tim streljanjem dosledno je primenjena naredba tadašnjeg generala Franca Bema od 10. oktobra 1941. godine, kojom se propisuje streljanje 100 Srba za jednog ubijenog Nemca i 50 Srba za ranjenog.

Zločin u Kragujevcu ostao je upamćen i po rečima profesora koji je sa svojim razredom izašao na streljanje i rekao "Pucajte, ja i dalje držim čas".

Osim toga, pesnikinja Desanka Maksimović nakon što je čula detalje masakra napisala je "Krvavu bajku":

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu,
umrla je mučeničkom smrću
četa đaka
u jednom danu.

Iste su godine
svi bili rođeni,
isto su im tekli školski dani,
na iste svečanosti
zajedno su vođeni,
od istih bolesti svi pelcovani
i svi umrli u istom danu.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu
umrla je junačkom smrću
četa đaka
u istom danu.

A pedeset i pet minuta
pre smrtnog trena
sedela je u đačkoj klupi
četa malena
i iste zadatke teške
rešavala: koliko može
putnik ako ide peške...
i tako redom.

Misli su im bile pune
i po sveskama u školskoj torbi
besmislenih ležalo je bezbroj
petica i dvojki.
Pregršt istih snova
i istih tajni
rodoljubivih i ljubavnih
stiskali su u dnu džepova.
I činilo se svakom
da će dugo
da će vrlo dugo
trčati ispod svoda plava
dok sve zadatke na svetu
ne posvršava.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu
umrla je junačkom smrću
četa đaka
u istom danu.

Dečaka redovi celi
uzeli se za ruke
i sa školskog zadnjeg časa
na streljanje pošli mirno
kao da smrt nije ništa.
Drugova redovi celi
istog časa se uzneli
do večnog boravišta.

strana 1 od 118 idi na stranu