- Vesti -

Za Srbe zločinac i monstrum, za Hrvate svetac: Alojzije Stepinac ustaška ikona i čovek bez srca

Na svojoj drugoj poseti Hrvatskoj, 3. oktobra, 1998. godine, papa Jovan Pavle II proglasio je Alojzija Stepinca, ustaškog nadbiskupa, hrvatskim svecem.

Izvor: B92
Podeli
Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Tada se na velikoj svečanosti u Mariji Bistrici okupilo se i do 500.000 vernika kako bi prisustvovalo "istorijskom" događaju.

Zanimljivo je da je takođe na današnji dan, ali 1946. godine, Stepinac održao svoj govor pred jugoslavenskim sudom. A šta je dovelo do toga da se sudi jednom kardinalu?

Zagrebački nadbiskup je od prvih dana podržao i blagoslovio stvaranje NDH, koju je on nazivao "katoličkom državom", a nakon proglašenja ove tvorevine, i to samo četiri dana kasnije, Stepinac se sastao sa Antom Pavelićem. Tada je izrazio punu podršku ustaškoj državi.

Njegova podrška nije bila samo deklarativna. U ime Vatikana blagoslovio je Pavelića, a kada su ustaše počele sa ostvarivanjem svojih planova likvidacije Srba, Srpske pravoslavne crkve, Jevreja, Roma i anti-ustaški nastrojenih Hrvata, Stepinac je bio upoznat sa tim, jer su se egzekucije izvodile javno, i samim tim, u potpunosti saglasan sa nedelima koje su se činile.

Uz to, Stepinac je učestvovao u pokatoličavanju srpske dece, u ceremoniji kojima je, čak i doslovno, kumovao Ante Pavelić.

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Alojzije Stepinac je 3. oktobra 1946. godine u Zagrebu osuđen zbog saradnje s vrhom ustaške države iz vremena Drugog svetskog rata. Iako se na početku branio ćutanjem, nije mogao da oćuti prilikom poslednjeg ročišta.

"Na sve optužbe, koje su ovde protiv mene iznete, odgovaram da je moja savest mirna, makar se okupljeni tome smejali. Sada se ne kanim braniti niti apelovati protiv osude. Ja sam za svoje uverenje sposoban podneti ne samo ismejavanje, prezir i poniženje, nego – jer mi je savest čista – spreman sam svaki čas i umreti", rekao je Stepinac pre nego što je osuđen na kućni pritvor u rodnom Krašići u Hrvatskom Zagorju gde je i umro 10. februara 1960. godine.

Spekulacije o smrti Stepinca ponovo su ušle u javni diskurs kada je na vlast 1990. godine došla partija predsednika Franje Tuđmana. Ujedninjeni sa Hrvatskom Katoličkom crkvom, ponovo su počeli da šire narativ o nasilnoj smrti kardinala, ali i drugim okolnostima oko Stepinca.

Foto: Profimedia/AFP PHOTO GERARD JULIEN
Foto: Profimedia/AFP PHOTO GERARD JULIEN

Oni su tada suđenje protiv Stepinca proglasili montiranim procesom protiv hrvatskog naroda i rimokatoličke crkve od strane komunista. Kao vrhunac čitavoj situaciji, Hrvatski sabor je 1992. poništio presudu Stepincu iz 1946, kao i mnogim drugim osobama koje su osudile komunističke vlasti.

Dolazi do izdavanja velikog broja knjiga i publicističkih dela o Stepincu, držane su mise u njegovu čast, dizani mu spomenici, a za njegov dan izabran je 10. februar.

Teorija zavere koja je počela da kruži o navodnom ubijanju Stepinca zvuči kao obrt u romanu Stivena Kinga. Kako su tada tvrdili, Stepinca su trovali čajem od oleandra ni manje ni više nego 1.864 dana. Tvrdi se da su ga komunisti trovali, izvadili njegovo srce i spalili ga. Nauka je demantovala ove navode, jer je obdukcija ukazala da je nadbiskup preminuo od posledica teške upale bubrega.

Međutim, Stepinčevo telo je ekshumirano 21. juna 1993. i sledećeg dana je napravljena nova obdukcija, kada su zaključili da u telu nije bilo srca. Uprkos tom zaključku, dokazi za navode o Stepinčevoj "mučeničkoj smrti" i dalje ne postoje, iako su često voleli da je naglašavaju.

Isto tako su voleli da naglašavaju različite detalje iz života Alojzija Stepinca u naporima da ga uzdignu na pijedestal mučenika vere. Vrhunac ove propagande je priča da je Stepinac učestovao u spašavanju Jevreja od holokausta.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 142 idi na stranu